Позив за учествовање у радним групама за израду стратегије одрживог развоја

 

grbbггг

ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА

logoo

РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ЗА ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ 

 БАНАТ, д. о. о., ЗРЕЊАНИН

 

Поштовани,

 

Општина Бела Црква је покренула процес израде Стратегије одрживог развоја. Овим путем желима да позовемо све грађане општине Бела Црква да се активно укључе у изради овог документа од прворазредног значаја за развој општине Бела Црква. Истовремено, позивамо да учествујете 03. марта 2014. године, у великој сали  у згради општинске управе Бела Црква, на првом састанку радних група и то у следећим терминима:

 

1. Радна група за ДРУШТВЕНЕ ДЕЛАТНОСТИ, са почетком у 09.00 часова

 

2. Радна групе за ЕКОЛОГИЈУ са почетком у 11.00 часова

 

3. Радна групе за ЕКОНОМИЈУ са почетком у 13.00 часова

 

ДНЕВНИ РЕД САСТАНКА

 

 

  • Представљање прикупљених статистичких података за анализу тренутног стања
  • Дефинисање приоритета и циљева развоја

 

 

 

С поштовањем,

 

Координатори радних група:

 

координатор радне групе за економију, Дарко Остојић

координатор радне групе за друштвене делатности, Милена Каљевић

координатор радне групе за екологију, Барбара Поточан Фиксмер

 

___________________________

 

Untitled22

 

Садржај

1….. Увод.3

1.1.      Методологија рада. 4

1.2.      Национална и регионална стратешка документа. 6

2….. Општи подаци о општини Бела Црква. 8

2.1.      Административни и географски положај 8

2.2.      Историјат. 9

2.3.      Становништво. 10

2.4.      Структура подручја Општине Бела Црква. 12

2.5.      Локална самоуправа Бела Црква. 13

2.6.      Клима и општи географски подаци. 15

3….. Индикатори постојећег стања. 16

4….. Анализа и процена тренутног стања. 18

4.1.      Анализа људских ресурса. 18

4.1.1.       Социјално – радна структура. 18

4.1.2.       Незапосленост. 21

4.2.      Анализа инфраструктуре. 23

4.2.1.       Саобраћајна инфраструктура. 23

4.2.1.1.       Друмски саобраћај 23

4.2.1.2.       Мрежа пловних путева. 24

4.2.1.3.       Железнички саобраћај 25

4.2.2.       Енергетска инфраструктура. 26

4.2.2.1.       Електрична енергија. 26

4.2.2.3.       Алтернативни извори енергије. 27

4.2.3.       Телекомуникациона инфраструктура. 28

4.2.4.       Водовод и канализација. 29

4.2.4.1.       Водоводни систем.. 29

4.2.4.2.       Канализациони систем.. 29

4.3.      Анализа стања у привреди. 30

4.3.1.       Општи услови пословања. 30

4.3.2.       Мала и средња предузећа и предузетништво. 31

4.3.2.1.       Број и структура предузећа. 32

4.3.3.       Пољопривреда. 36

4.3.3.1.       Институционални капацитети за развој пољопривреде. 39

4.3.4.       Туризам.. 40

4.3.4.1.       Природне вредности. 40

4.3.4.2.       Културне вредности. 44

4.3.4.3.       Стање туристичке понуде и тражње. 46

4.3.5.       Пословна инфраструктура. 47

4.3.5.1.       Радне и индустријске зоне. 47

4.3.5.2.       Пословна удружења и  институције. 48

4.3.6.       Подстицаји за регионални и локални развој 48

4.4.      Заштита животне средине. 50

4.4.1.       Водени ресурси. 50

4.4.2.       Квалитет ваздуха. 52

4.4.3.       Комунална бука. 52

4.4.4.       Ниво пошумљености. 53

4.4.5.       Управљање комуналним отпадом.. 54

4.5.      Друштвене делатности. 57

4.5.1.       Култура. 58

4.5.1.1.       Музеј 58

4.5.1.2.       Народна библиотека. 58

4.5.1.3.       Историјски архив. 59

4.5.1.4.       Центар за културу „Бела Црква“. 59

4.5.2.       Образовање. 59

4.5.3.       Здравство. 61

4.5.3.1.       Дом здравља Бела Црква. 61

4.5.3.2.       Специјалистичка болница за плућне болести „Др.Будислав Бабић“. 62

4.5.4.       Социјална заштита. 62

4.5.4.1.       Центар за социјални рад. 62

4.5.4.2.       Дом за децу и омладину „Вера Радивојевић“. 63

4.5.5.       Спорт и физичка култура. 64

4.5.6.       НВО сектор, друштвене и хуманитарне организације. 64

4.5.7.       Информисање и медији. 67

4.6.      SWOT Анализа. 67

4.6.1.       SWOT анализа привреде општине Бела Црква. 68

4.6.2.       SWOT анализа заштите животне средине. 70

4.6.3.       SWOT анализа друштвених делатности. 71

 

 

1.     Увод

 

Много је дефиниција одрживог развоја. Једна од најчешће навођених дефиниција  гласи: „..одрживи развој јесте онај који задовољава потребе садашњице, а не доводи у питање способност будућих генерација да задовоље властите потребе…“ Како се наводи у Стратегији одрживог развоја Републике Србије „одрживи развој је складан однос екологије и привреде, како би се природно богатство наше планете сачувало и за будуће нараштаје“. Дакле, суштина одрживог развоја јесте да право садашње генерације на искоришћавање ресурса и животне средине не сме угрозити исто такво право наредним генерацијама. И стратегијско планирање може се дефинисати на различите начине, али најједноставније речено, то је процес дефинисања реалних дугорочних циљева, интереса и вредности“. Начин остваривања циљева, заштита интереса и очување вредности, дефинишу се стратегијским концептом – стратешким планом. Стратегија се заснива на начелима партнерства и транспарентности и усмерена је на остваривање резултата у укупном друштвено-економском развоју општине, на начин да остваривањем унапред дефинисане визије кроз извршавање јасне мисије, треба у реалном времену да обезбеди бољи живот садашњим генерацијама и усмери потенцијале за успешнији развој генерација које стасају.

 

У изради стратешког документа коришћен је партиципативни приступ и методологија Светске банке у пет корака. Овај процес требало је да да одговоре на питања:

 

  • Где смо сада?
  • Куда желимо да идемо?
  • Како ћемо тамо стићи?
  • Како ћемо знати да смо стигли?
  • Како ћемо обезбедити одрживост резултата?

 

У континуитету са ранијом верзијом стратегије развоја општине Бела Црква, и овај документ је фокусиран на одрживи друштвено-економски развој кроз хармонизовано унапређење три  основна сегмента одрживог развоја:

 

  • економије,
  • друштвених делатности,
  • екологије

 

Такође, за потребе израде документа Стратегије, формиране су радне групе по идентификованим приоритетима, и то:

 

  • Радна група за област економског развоја
  • Радна група за област друштвених делатности
  • Радна група за област заштите животне средине

 

1.1.      Методологија рада

 

Методологија примењена за израду Стратегије одрживог развоја општине Бела Црква 2014-2020. је настала у оквиру програму „Exchange 2“[1], у циљу методолошке стандардизације процеса стратешког планирања на локалном нивоу, а за потребе Сталне конференције градова и општина у Србији. Ова методолигија израде локалних стратегија одрживог развоја је прихваћена и од Покрајинског секретаријата за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу.  Стратегије одрживог развоја општине Бела Црква (у даљем тексту Стратегија) је општи стратешки план развоја који даје смернице и дефинише активности за будући период развоја. Временски оквир за имплементацију Стратегије је 2014 – 2020. година, односно 7 година, док је акциони план Стратегије рађен, углавном, до 2017. године, избегавајући на тај начин прешироку екстраполацију будућег стања, уз истовремено уважавање новонасталих околности у међувремену. На овај начин оставља се простор за евентуално будуће ажурирање Стратегије, у складу са променама у окружењу, као и за допуну Акционог плана стратегије са пројектима који би се реализовали у другом делу планског периода, односно до 2020.

 

Методологија израде Стратегије одрживог развоја општине Бела Црква почива на кључним принципима одрживог планирања развоја локалне заједнице:

 

  • Интегрисан приступ планирању локалног развоја (паралелно решавање проблема из сфера економије, социјалних проблема и проблема у области животне средине)
  • Партиципативни приступ (учешће стручне и шире јавности у доношењу одлука)
  • Повезивање локалних стратегија са реалним изворима финансирања
  • Стварање политичког концензуса око стратегије развоја општине

 

Стратегија се дефинише, усваја и реализује на локалном нивоу. У неким циљевима, програмима и активностима, Стратегија подразумева регионални и/или национални приступ решавању одређених проблема, али се у наведеним циљевима и активностима подразумева већ обострано изражен интерес суседних локалних самоуправа, Аутономне покрајине Војводине, као и Републике Србије.

 

Процес израде стратешког документа обухватио је следеће фазе:

 

  • Припремне активности неопходне за спровођење процеса стратешког планирања
  • Анализа тренутне ситуације у локалној заједнице (анализа ресурса и СWОТ)
  • Формулисање стратегије (визија, приоритети, циљеви)
  • Акционо планирање
  • Дефинисање структура и процедура за имплементацију
  • Дефинисање процес мониторинг и евалуација

 

У складу са горе наведеним, спроведени кораци у изради Стратегије одрживог развоја општине Бела Црква су:



[1] „Заједничка подршка локалним самоуправама“ – подржан од стране Европске уније

У складу са горе наведеним, спроведени кораци у изради Стратегије одрживог развоја општине Бела Црква су:

 

Untitled

 

1.2.      Национална и регионална стратешка документа

 

Значај стратешког планирања и увођење компоненте одрживог развоја на локалном нивоу је од изузетног значаја.  Међутим, сва локална стратешка документа морају бити употпуности усклађена са националним стратегијама, регионалним  и свакако интернационалним документима. Од 2005. године до данас Влада Републике Србије донела је велики број стратешких докумената, у којима су наведени циљеви, мере и приоритети Републике Србије у области развоја и начини њиховог остваривања. Ове стратегије садрже и елементе за планирање и спровођење активности за остварење циљева локалног одрживог развоја. Део националних стратешких докумената је престао да важи 2012 године. Кључна национална стратешка документа, са којим смо током рада усклађивали нашу стратегију су:

 

  • Национална стратегија одрживог развоја – Циљ стратегије је да доведе до равнотеже три кључна фактора, односно три стуба одрживог развоја: одрживог економског раста и привредног и технолошког развоја, одрживог развоја друштва на бази социјалне равнотеже, и заштите животне средине уз рационално располагање природним ресурсима, спајајући их у једну целину подржану одговарајућим институционалним оквиром. У оквиру Акционог плана за остваривање Националне стратегије одрживог развоја јасно су дефинисане надлежности и одговорности локалних самоуправа.
  • Национални програм заштите животне средине – НЕАП – Један од кључних докумената који је коришћен и приликом израде Националне стратегије одрживог развоја Србије је био нацрт Националног програма заштите животне средине, под називом НЕАП – документ чије је израда започета 2004. године. Међутим, 2010 године Влада Републике Србије је донела Национални програм заштите животне средине, на основу Закона о заштити животне средине. То је најважнији, свеобухватни, интерсекторски, стратешки документ из области заштите животне средине, којим се обезбеђује планирање и управљање тој области у периоду од наредних десет година.  Континуирани циљеви односе се на период 2005 – 2014 година.
  • Стратегија управљања отпадом за период од 2010-2019. године  – је основни документ који обезбеђује услове за рационално и одрживо управљање отпадом на нивоу Републике Србије.
  • Национална стратегија одрживог коришћења природних ресурса и добара – Главни, основни циљеви који су постављени да се остваре овом стратегијом су: (1) усмеравање на и обезбеђивање услова за одрживо коришћење природних ресурса и добара, стварањем основе за постављање планова, програма и основа за сваки појединачни природни ресурс или добро; (2) редуковање негативног утицаја коришћења ресурса на економију и животну средину, установљавањем основних индикатора које треба пратити; (3) допринос усмеравању развоја ка одрживој производњи (кроз мање и ефикасније коришћење природних ресурса) и потрошњи (промени устаљених начина потрошње).
  • Стратегија просторног развоја Републике Србије 2009 – 2013 – 2020 – Стратегија има посебну улогу за будући просторни развој Србије који се конципира на основу дугорочних визија стратешких праваца развоја алокације сопствених финансијских капацитета, коришћења расположивих фондова и иностраних инвестиција, а на основу одрживог коришћења потенцијала и територијалног капитала.
  • Стратегија развоја информационог друштва у Републици Србији до 2020. године Развој информационог друштва треба усмерити ка искоришћењу потенцијала ИКТ за повећање ефикасности рада, економски раст, већу запосленост и подизање квалитета живота свих грађана Републике Србије. Мотор развоја информационог друштва чине: отворен, свима доступан и квалитетан приступ Интернету; развијено е-пословање, укључујући: е-управу, е-трговину, е-правосуђе, е-здравље и е-образовање.
  • Стратегија развоја железничког, друмског, водног, ваздушног и интермодалног транспорта у Републици Србији од 2008. до 2015. године – утврђује се стање у тим областима транспорта, успоставља се концепт развоја инфраструктуре и транспорта, дефинишу се дугорочни и орочени циљеви развоја транспортног система и акциони план за њихову реализацију, а имајући у виду потребу за одрживим развојем транспорта у Републици Србији
  • Стратегија и политика развоја индустрије Републике Србије за период од 2011. године до 2020. године – представља развојни документ који на конзистентан и целовит начин дефинише основне развојне приоритете индустрије Србије и начине њиховог остваривања у наредној деценији. Примарни стратешки развојни циљ Србије је одржив и динамичан развој индустрије која може да се уклопи у јединствено тржиште Европске уније (у даљем тексту: ЕУ) и издржи конкурентски притисак њених чланица. Стратегија дефинише основне циљеве и стратешке правце индустријског развоја Србије на путу ка изградњи нове конкурентне индустријске структуре, засноване на анализи и реалној оцени расположивих развојних предности Србије у контексту глобалних кретања на европском и светском тржишту и дугорочних промена у светској тражњи, имајући у виду ЕУ директиве.
  • Стратегија развоја конкурентних и иновативнативних МСП за период 2008 – 2013 -је базирана на циљевима, од којих се већина може спроводити на локалном нивоу уз координацију активности са националним нивоом.  Стратегија се односи на: промоција и подршка предузетништву и оснивању нових предузећа; унапређење људских ресурса за конкурентан сектор МСП; финансирање и опорезивање МСП; конкурентне предности МСП на извозним тржиштима.
  • Стратегија подстицања и развоја страних улагања – Основни циљеви Стратегије подстицања и развоја страних улагања усмерени су ка привлачењу значајног нивоа страних улагања у секторе производње са циљем да се:  повећају извозни – међународно конкурентни – индустријски, услужни и агроиндустријски капацитети и способности; реши текући проблем неупотребљивости већине постојећих капацитета за модерну производњу и снабдевање савремених тржишта због тога што годинама није било улагања; створе могућности за отварање нових радних места; стимулише програм реформи, реши проблем трговинског дефицита и усклади развој са земљама чланицама ЕУ; максимално повећа број међународно конкурентних производа и услуга са вишом додатом вредношћу
  • Стратегија развоја пољопривреде Републике Србије – Основни циљеви наведени у Стратегији се односе на: повећање конкурентности пољопривреде, безбдедност хране, развоју села, заштити животне средине, прирпеми за интеграцију у ЕУ и приступ Светској Трговинској Организацији
  • Стратегија развоја туризма – Стратегија развоја туризма Републике Србије указује на могућности развоја туризма у односу на: кретања у светском туризму, стратешко туристичко позиционирање, избор приоритетних српских туристичких производа, план конкурентности,  инвестициону стратегију,  план потребних улагања и маркетинг план
  • Национална стратегија запошљавања до 2020 – придаје значај вештинама, те се притом ова стратегија позива на документе Европске уније који у први план истичу излажење у сусрет сталним потребама за новим вештинама и унапређењу квалитета радне снаге
  • Регионална развојна стратегија Баната 2009 – 2013 – дефинше правце, проритете и циљеве развоја Баната.

 

 

2.     Општи подаци о општини Бела Црква

 

 

2.1.      Административни и географски положај

 

Општина Бела Црква налази се у североисточном делу Србије у АП Војводини, у југоисточном делу српског Баната. Простире се на 353 квадратна километра. од чега су 76,7% пољопривредне површине.  На југу излази на леву обалу Дунава, на западу и северу се граничи са општинама Ковин и Вршац, а на истоку омеђена је државном границом према Румунији. Општина Бела Црква административно припада Јужнобанатском округу и обухвата 14 насељених места.

 

Untitled

 

Бела Црква је удаљена од Панчева – 84 км, од Београда – 105 км и од Новог Сада – 190 км. Удаљност од великих градских центара намеће неопходност сарадње са суседним општинама Јужнобанатског округа, пре свега са Вршцем од којег је удаљеност 34 км и са Ковином – 43 км. Општина Бела Црква је саобраћајно веома добро повезана са суседним општинама. Саобраћајна повезаност огледа се у мрежи регионалних и магистралних путева, међународним граничним прелазом – Калуђерово, најстаријом железницом на Балкану из 1856. године, воденим саобраћајницама Дунавом, хидросистемом Дунав-Тиса-Дунав, као и аеродромом у Ц категорији. Удаљеност од Европског коридора 10 општина надокнађује Дунавом, односно Европским коридором 7.

 

Општина Бела Црква је подунавска, погранична и равничаркса општина окружена обронцима Карпата, Вршаћким планинама, Дунавом и деловима Панонске низије.

 

2.2.      Историјат

 

Бела Црква се први пут помиње 1332. и 1355. године у саставу католичке парохије, када јој се губи траг све до 1681. године када се поново помиње, настањена православним, искључиво српским живљем. После Велике сеобе Срба 1690. године, а посебно после закључења Пожаревачког мира 1718. године и бројнијим насељавањем Немаца, потом Румуна, Мађара, Француза, Италијана, Чеха, Словака и других европских народа, Бела Црква  добија на важности, посебно стварањем Војне крајине, која јој омогућава брз привредни и економски развој.

slika Турска власт се одржала све до 1717. године када је ово подручје припало под власт Аустрије. Садашњу Белу Цркву је основао гроф Мерци 1717. године. Ради сигурности од Турака и њихове поновне најезде, Аустрија је формирала војну границу, а 1774. године формиран је влашко-илирски граничарски пук са седиштем у Белој Цркви

У два наврата је кратко била под турском влашћу, када је била и разорена 1739. и 1788. године, после чега је брзо обновљена.

 

Због све успешнијег привредног развоја, од 1815. године Бела Црква је добила статус града, а статус слободног краљевског града са одређеним привилегијама добила је 8. јуна 1871. године, након укидања Војне границе.

 

У Белој Цркви је 1876. године било пет фабрика свиле, успешно су радиле и фабрике цигле и црепа, коњака и ликера, парна стругара, фабрика прехрамбених производа, коже, млинска индустрија, мајдана за багеровање шљунка, три фабрике содне воде, штампарије и вештачко градинарство. Развијало се цвећарство, а већ 1931. године у Белој Цркви је радило 349 занатских удружења, а било је и 392 радње. Бела Црква спада у ред војвођанских градова у коме је до данашњих дана сачуван велики број културно-историјских објеката.

 

Постајући административни центар са магистратом, управом за со, царином, судом, развија здравствену заштиту и оснива болницу. Развијају се саобраћајнице, друмске према Вршцу, Панчеву, Темишвару, Оравици, Молдави, користи се Дунав код Старе Паланке као пловни пут, подиже се једна од првих пруга у Војводини 1856. године, која је до недавно била мотор белоцркванског развоја, а која је данас скоро ван функције. Као окружни културни центар, оснива школе, гради гимназију 1875. године, оснива први музеј у Војводини 1876. године, ствара се белоцркванска сликарска школа о којој се још врше изучавања, оснивају певачка друштва, аматерска позоришта, оснивају библиотеке. Одржавају се карневалске свечаности и још многе друге активности.

 

Међутим, после 1919. године, Бела Црква губи стратешку важност. Након разграничења између Краљевине СХС и Румуније, Бела Црква је остала на самој граници, многи путеви су били затворени, изгубила је своја велика тржишта, нарочито у Аустрији. Почиње стагнација уз кратке успоне, да би у последњих 20 година дошло до осетног пропадања.

 

2.3.      Становништво

 

Последње четири деценије укупан број становника Беле Цркве се констатнто смањивао. Према попису из 2002. године општину је насељавало 20,367 становника, док их је према попису из 2011. године било 17367 становника.

Табела 1 – Упоредни приказ густине насељености општине Бела Црква и Републике Србије

Опис

Број становника

Површина у км2

Густина насељености

Република Србија – 2002

7498001

88502

84,72

Општина Бела Црква – 2002

20.367

353

57,70

Република Србија – 2011

7186862

88502

81,20

Општина Бела Црква – 2011

17367

353

49,20

Извор: Републички завод за статистику

До смањења броја становника довело је неколико кључних узрока. Пре свега веома ниске стопе наталитета, високе стопе морталитата, као и миграције пре свега младих у веће градске центре, као што су Панчево и Београд. То је довело да на 1 км2 живи мање од 50 становника, што општину Бела Црква, по OECD класификацији сврстава у рурално подручје.

 Табела 2 – Просечна старост становништва

2011 година

Укупно

% становништва старог 65 и више у укупном

Просецна старост становништва

Индекс старења

Република Србија

7186862

17,40

41,57

114,32

Аутономна Покрајина Војводина

1931809

16,39

41,13

108,62

Јужнобанатски округ

293730

16,49

41,03

106,05

Општина Бела Црква

17367

16,27

40,96

101,89

Извор: Републички завод за статистику

Услед неповољног природног прираштаја дошло је до погоршања неких виталних карактеристика становништва: забележено је смањење за контигента деце предшколског и школског узраста (до 14 година) у укупном становништву. У истом периоду је смањен контигент омладине али и контигент становништва старијег од 64 године. Просечна старост у општини такође постепено расте.

 

 

Untitled

 

У општини је попису из 2002. регистровано 7,300 домаћинстава, ( од тога у граду  3.842, a 3458 у насељеним местима), док број домаћинстава у општини Бела Црква по попису из 2011. године износи свега 6040, односно за 17,26% посто мање и од тога у граду 3371, а у насељеним местима 2669. Смањење градских домаћинастава је износило 12.25% док је смањење у насељеним местима било 22,80%. Више од ¼ сеоских домаћинастава је „нестало“ у протеклих 9 година.

 

Подручје општине Бела Црква од оснивања до данашњих дана карактерише веома шаролика национална структура, настала током векова као последица колонизационих таласа и честих миграционих кретања. Према последњим подацима на територији општине Бела Црква живи:

Табела  3 – Структура становништва према националној и етничкој припадности

Општина Бела Црква

Попис 2002

Попис 2011

број становника

%

број становника

%

Укупно

20367

100

17367

100

Срби

15654

76,86

12715

73,21

Мађари

459

2,25

425

2,45

Румуни

1101

5,42

842

4,85

Словаци

28

0,13

16

0,09

Остали

3125

15,34

3369

19,30

Извор: Републички завод за статистику

 

2.4.      Структура подручја Општине Бела Црква

 

Административни, политички и културни центар  општине је насење Бела Црква, а целу општину чини 14 насељених места и 13 месних заједница.

 

slika

 

Месне заједнице у општини су:

 

Табела 4 – Демографска кретања по месним заједницама

Назив месне заједнице

Број становника

% промене

2002

2011

Банатска Паланка

837

682

-18.52

Банатска Суботица

200

169

-15.5

Врачев Гај

1568

1348

-14.03

Гребенац

1017

818

-19.57

Добричево

226

199

-11.95

Дупљаја

854

738

-13.58

Јасеново

1446

1243

-14.04

Кајтасово

287

262

-8.71

Калуђерово

132

94

-28.79

Крушчица

989

864

-12.64

Кусић

1480

1164

-21.35

Црвена Црква

729

666

-8.64

Чешко Село

45

40

-11.11

Извор: Републички завод за статистику

 

2.5.      Локална самоуправа Бела Црква

 

Општинска управа Бела Црква организована је у складу са Законом о локалној самоуправи (“Службени гласник РС“, број 129/07). Општина врши послове из своје надлежности утврђене Уставом и законом, послове из оквира права и дужности Републике који су јој законом поверени, као и послове које јој повери Аутономна покрајина својом Одлуком.

 

Органи општине су: Скупштина општине, Председник општине, Општинско веће и Општинска управа. Одлуку о Општинској управи доноси Скупштина општине на предлог Општинског већа. Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији Општинске управе доноси Начелник Општинске управе уз сагласности Општинског већа.

 

Постављена лица и запослени у општинској управи дужни су да грађанима, правним лицима и другим субјектима омогуће несметано, благовремено и ефикасно остваривање права, обавеза и правних интереса, дају потребне податке, обавештења и упутства, пружe одговарајућу правну помоћ, разматрe представке, петиције и предлоге у вези са својим радом и поступе по њима, као и да предлажу предузимање одговарајућих мера и да о томе обавесте грађане, омогуће употребу језика националних мањина у складу са Статутом града, сарађују са грађанима, правним лицима и другим странкама и поштују достојанство личности и чувају углед општинских органа.

 

Општинска управа Бела Црква тренутно има 59 запослених (28мушкараца и 31 жена)

 

Према подацима Статута Општине[1], органе општине чине: Скупштина општине, председник општине, Општинско веће[2] и Општинска управа.

Untitled

 

Јавна предузећа и установе на територији општине су:

 

  • Републички геодетски завод – катастар непокретности Бела Црква;
  • Национална служба за запошљавање – филијала Вршац – испостава Бела Црква
  • Центар за социјални рад;

_______________________________

[1] http://www.backspace.agency/belacrkva/

[2] Odluka o opštinskom veću opštine Bela Crkva

  • Дом за децу и омладину „Вера Радивојевић“;
  • ЈП„Војводина шуме“;
  • Водопривредно предузеће „Ушће“;
  • ДЈУП „Белоцркванска језера“
  • Јавно предузеће „Белоцрквански водовод и канализација“;
  • Јавно комунално предузеће „Белоцрквански комуналац“;
  • ЈП „Дирекција за изградњу општине Бела Црква“
  • Центар за културу „Бела Црква“;
  • Предшколска установа „Анђелка Ђурић“;
  • Туристичка организација „Бела Црква“
  • ЈАТП „Бела Црква“
  • БЦ Инфо радио Бела Црква
  • Дом здравља „Бела Црква“
  • Специјална болница за плућне болести „Др Будислав Бабић“,
  • Историјски архив „Бела Црква“
  • Народна библиотека (у оквиру народне библиотеке постоји организациона јединица Музеј)
  • Електровојводина-пословница Бела Црква
  • Пошта Србије- пословница Бела Црква
  • Пореска управа- пословница Бела Црква
  • Управа за јавна плаћања – пословница Бела Црква
  • Општи суд Вршац- судска јединица Бела Црква
  • МУП Србије-ПС Бела Црква
  • МУП Србије-ВЈ Бела Црква

 

 

2.6.      Клима и општи географски подаци

 

Клима општине Бела Црква је умерено континентална. Лета су топла и кратка, као и зиме које су такође кратке, на моменте оштре  и хладне, док су пролећа и јесени дуже. Има доста сунчаних, ветровитих и кишних дана, карактеристична по раним и позним мразевима. Температура ваздуха – Средња годишња темепература ваздуха износи 11,9оС при чему је најхладнији месец јануар са средњом темепературом ваздуха -0,9 оС а најтоплији август са 22,5 оС. Просечна релативна влажност ваздуха за посматрани простор износи 70,3%, највећа је у периоду децембар-јануар 81,1%-81,4% а најмања у августу 62,6%.

 

Подручје Беле Цркве је веома богато водом. Поред Дунава, општину пресецају једине две планинске реке у равници – Нера и Караш, бројни потоци, канал ДТД и више шљункарских језера насталих експлоатацијом, као и више мочварних подручја од којих је напознатије Лабудово окно, које се налази на простору између Дунава и Делиблатске пешчаре, а које је због свог еколошког значаја стављена на Рамсарску листу.

 

Највеће природно богатство и потенцијал развоја представља свакако река Дунав, која представља природну везу са Европом. Прате је упечатљиви предели који обилују јединственим културним вредностима. Природна богатства су и река Караш у коју се уливају се три потока: Прушњацки, Долина и Фабијански, и река Нера у коју се уливају потоци: Најдашки, Крајњи и Јаруга , и бројни вештацки канали.

 

Делиблатска пешчара, по својој специфичној клими и заступљености биљног и животињског света представља јединствен феномен у Европи. На површини од 1500 ha налазе се ловишта и узгајалишта свих врста дивљачи а и станиште је најразличитијих врста птица.

 

Највеће природно богатство са становишта развоја туризма представља седам кристално чистих језера, која су настала експлоатацијом шљунка са дна Панонског басена. Укупна површина језера износи 150 ha, и водом се снабдевају из артешких бунара и подземних извора.

 

Пољопривредне површине представљају најобимнији природни ресурс, и као такве обухватају 77,% укупне територије општине Бела Црква.

3.     Индикатори постојећег стања

 

Основна сврха стратешких докумената је да њиховом имплементацијом направимо промену у локалној заједници. Посебно је тежак задатак како ту промену измерити, односно утврдити да ли је током имплементације стратегије промена стварно и настала. У ту сврху се најчешће користе индикатори, као мера да је нешто стварно урађено.

 

Индикатори су мерљиви и опипљиви показатељи да је нешто урађено и постигнуто. Индикатори у процесу стратешког планирања имају дуплу улогу:

 

  • Могу се користити у представљању нумеричког описа тренутног стања, односно користе се за израду документа – профила заједнице, односно анализе тренутне ситуације
  • Морају се користити као мера постигнуте промене у локалној заједници

 

Тим за израду Стратегије је одабрао 24 индикатора који би требало да прикажу постојеће стање по питању одрживог развоја у општине Бела Црква, и путем којих ће се мерити успешност реализације Стратегије.[1] Треба напоменути да код неких од индикатора недостају подаци, јер се до сада нису пратили, али су ипак у списку индикатора због свог значаја, нарочито у будућности.

 

[1] Детаљан приказ свих индикатора дат је у посебном прилогу на крају овог документа, а у овом делу  су описани само најкарактеристичнији индикатори

 

Листа изабраних индикатора:

 

  1. ИНДИКАТОР: Степен развијености локалне самоуправе
  2. ИНДИКАТОР: Густина насељености
  3. ИНДИКАТОР: Становништво према старости
  4. ИНДИКАТОР: Дужина путне мреже по км2
  5. ИНДИКАТОР: Број становника на једног лекара
  6. ИНДИКАТОР: Број образовних институција
  7. ИНДИКАТОР: Учешће корисника социјалне заштите у укупном становништву (%)
  8. ИНДИКАТОР: Просечне зараде без пореза и доприноса по запосленом
  9. ИНДИКАТОР: Локацијски коефицијент
  10. ИНДИКАТОР: Укупна активност и стопа запосленост
  11. ИНДИКАТОР: Учешће незапослених у укупном активном становништву
  12. ИНДИКАТОР: Број регистрованих привредних субјеката на 1000 становника
  13. ИНДИКАТОР: Кретање броја привредних субјеката
  14. ИНДИКАТОР:  Пољопривредне површине
  15. ИНДИКАТОР:  Туристички промет
  16. ИНДИКАТОР: Фискални капацитет локалне самоуправе
  17. ИНДИКАТОР: Степен задужености локалне самоуправе
  18. ИНДИКАТОР: Подстицаји локалног развоја према наменама
  19. ИНДИКАТОР: Квалитет површинских вода
  20. ИНДИКАТОР: Управљање отпадним водама
  21. ИНДИКАТОР: Број дана са лошим квалитетом ваздуха
  22. ИНДИКАТОР: Заштићене области
  23. ИНДИКАТОР: Одлагање чврстог отпада
  24. ИНДИКАТОР: Рециклиран отпад

 

4.      Анализа и процена тренутног стања

 

4.1.      Анализа људских ресурса

 

Улога људских ресурса у локалном развоју је кључна, како у привредним организацијама, тако и друштва у целини. Људи са својим знањима, вештинама и компетенцијама представљају кључни ресурс економије 21. века.

 

4.1.1.   Социјално – радна структура

 

Социјално – радну структуру становништва локалне самоуправе најбоље приказују основни контигенти становништва.

 

Табела 5 – Основни контигенти становништва

 

Укупно

Деца предшколског узраста

(испод 7 година)

Деца школског узраста

(7 – 14)

Радни контигент

( 15 – 64)

Становништво старо 65 и више

% Радног контигента у односу на укупно становништво

2002

20367

1449

1944

13636

3192

66,95 %

2011

17367

1134

1712

11951

2825

68,81 %

Извор: Републички завод за статистику

Радни контигент становништва, односно активно становништво општине Бела Црква се апсолутно смањио за  1675 особа, али је зато релативно, тј. у процентима дошло до његовог повећања. Укупно радно способно становништво у општини Бела Црква износи 68,81%. У оквиру овог процента су обухваћени и запослени и незапослени грађани.

 

Табела 6 – Структура радног контигента

Год

Учешће запослених у укупном активном становништву (%)

Учешће незапослених у укупном активном становништву (%)

Општина Бела Црква

Република Србија

Општина Бела Црква

Република Србија

2008

23.23

40.32

26.09

14.67

2009

21.20

38.12

25.96

14.74

2010

18.47

36.24

24.37

14.72

2011

19.59

35.55

28.36

15.04

Извор: Републички завод за статистику

 

Јасно је учљиво да Бела Црква има скоро дупло мањи проценат запослених у активном становништву него што је просек Републике Србије, као и да има дупло већи проценат незапослих. Ради јасније слике ове податке приказујемо и графички.

 

Untitled

 

Untitled

 

Агенција за привредне регистре, води евиденцију о просечном броју запослених лица  по годинама, као и просечне нето зараде.

 

Табела 7 – Кретаље броја запослених

Општина Бела Црква

2010

2011

2012

Број запослених

2518

2341

2297

Извор: Агенција за привредне регистре

Од укупног број запослених у 2011 години 1742 раде у у предузећима, установама, задругама и организацијама, док 599 су приватни предузетници, лица која самостално обављају делатност и запослени код њих. Према попису из 2011. године, број запослених  у предузећима, установама и организацијама (1742) према сектору делатности је приказан у следећој табели

 

Табела 8 – Број запослених према сектору делатности

Сектор

Број запослених у 2011

Проценаат

Укупно

2341

100.00

Приватни предузетници, лица која самостално обављају делатност и запослени код њих

599

25.59

Образовање

395

16.87

Здравствени и социјални рад

312

13.33

Пољопривреда, шумарство и водопривреда

272

11.62

Друге комуналне и друштвене делатности и личне услуге

221

9.44

Прерађивачка индустрија

163

6.96

Саобраћај складиштење и везе

127

5.43

Трговина

110

4.70

Државна управа и социјално осигурање

71

3.03

Производња електичне енергије, гаса и воде

60

2.56

Грађевинарство

30

1.28

Финансијско посредовање

15

0.64

Рибарство

5

0.21

Хотели и ресторани

3

0.13

Послови са некретнинама

0

0.00

Извор: Републички завод за статистику

 

На основу горњих података јасно је да је најмање 33,23% свих запослених у општини Бела Црква је у 2011 години радило у јавном сектору. Охрабрује података од 25,59% запослених као приватни предузетници и/или њихови радници, што показује да је предузетнички дух у општини релативно добро развијен. Забрињава чињеница да се пољопривредом бави мање од 11% запослених, иако су природни услови за развој овог сектора одлични.  Кроз свој рад, запослени остварују одређену нето зараду, која директно утиче на њихов животни стандард.

 

Табела 9 – Кретање просечне нето зараде

Општина Бела Црква

2010

2011

2012

Просечна нето зарада

24584

26482

29947

Извор: Агенција за привредне регистре

 

 

Ако упоредимо просечну нето зараду остварену у општини Бела Црква, са подацима Републике, Покрајине и Јужнобанатског округа, добијамо комплетну слику о нивоу стандарда грађана Беле Цркве.

 

 

Untitled

 

 

4.1.2.   Незапосленост

 

Као што смо већ рекли стопа незапослених у односу на укупно активно тј. радно способно становништво на територију општине Бела Црква је скоро дупло већа него што је просек Републике Србије.

 

На основу података Агенције за привредне регистре кретање просечног годишњег броја незапослених је приказано у табли испод.

 

Табела 10 – Кретање броја незапослених

Општина Бела Црква

2010

2011

2012

2013

Број незапослених

3323

3389

3625

3569

Извор: Агенција за привредне регистре

 

Ако упоредимо структуру незапослених између различитих нова власти у 2011 години, видећемо да је проценат  незапослених који први пут траже посао у општини Бела Црква много већи него што је и Републички, Покрајински и Јужнобанатски просек.

 

Табела 11 – Кључни подаци везани за структуру незапослености

2011 година

Укупно

Први пут траже посао

Без квалификације

Жене

Свега

%

Свега

%

Свега

%

Република

738756

265097

35,9

242840

32,9

384702

52,1

Покрајина

203114

65156

32,1

75564

37,2

103853

51,1

Округ

33657

13283

39,5

14401

42,8

17479

51,9

Општина

3389

1525

45,0

1637

48,3

1615

47,7

Извор: Републички завод за статистику

 

Ако посматрамо број незапослених на 1000 становника, још јасније видимо да већина активности у реализацији ове стратегије мора бити усмерена ка повећању привредне активности општине, како би се повећао степен запослености становништва.

 

Untitled

 

Табела 12 – Квалификациона структура незапослених

Квалификациона структура незапослених општине Бела Црква

2010

2011

2012

2013

Број

%

Број

%

Број

%

Број

%

Неквалификовани

1363

41.02

1388

40.96

1483

40.91

1463

40.99

Нижа стручна спрема

250

7.52

249

7.35

263

7.26

260

7.28

Квалификовани

806

24.26

822

24.25

854

23.56

828

23.20

Средња стручна спрема

742

22.33

775

22.87

820

22.62

825

23.12

Висококвалификовани

23

0.69

23

0.68

23

0.63

24

0.67

Виша стручна спрема

90

2.71

71

2.10

82

2.26

68

1.91

Висока стручна спрема

49

1.47

61

1.80

100

2.76

101

2.83

УКУПНО 3323

100%

3389

100%

3625

100%

3569

100%

Извор: Агенција за привредне регистре

 

Као што се из горње табеле види, највећи проценат незапослих је у категорији неквалификованих радника и то преко 40%, што показује неопходност увођења програма доквалификације незапослених, усклађене са потребама послодаваца. Слична је ситуација и са квалификованим (трећи степен стручне спреме) и средња стручна спрема (четврти степен) који заједно чине преко 45% незапослених. За њих је преквалификација и/или покретање сопственог предузетничког бизниса једна од алтернатива.

 

4.2.  Анализа инфраструктуре

 

4.2.1. Саобраћајна инфраструктура

 

На простору општине Бела Црква егзистирају три вида саобраћаја друмски, железнички

и водни. Друмски саобраћај је основни вид саобраћаја овог простора, док се железнички и водни саобраћај користи само повремено при превозу масовних роба

 

4.2.1.1.               Друмски саобраћај

 

Друмски саобраћај, односна путна инфраструктура на подручју општине Бела Црква је генерално у функуционалном стању. Она представља састани део већег саобраћајног система Републике Србије.

 

Према подацима Републичког завода за статистику, у 2011. години, густина путне мреже на територији општине Бела Црква је много лошија него што је просек Републике Србије.

 

Табела 13 – Густина путне мреже

Територија / 2011 година

Дужина путева у км

Површина км2

Дужина путева у км по км2

Република Србија

43163

88502

0,49 км/км2

Општина Бела Црква

86

353

0,24к м/км2

 

Извор: Републички завод за статистику

 

Укупна путна мрежа на територији општине Бела Црква износи 86км. Међутим, део путне мреже, њено одржавање, реконструкција, рехабилитација и нова изградња је у надлежности локалне самоуправе, док је део у надлежности Републике Србије, односно Јавног предузећа „Путеви Србије“.

 

 

Табела 14 – Упоредна структура путне мреже

2011

Дужина путева у км

Магистрални путеви

Регионални путеви

Локални путеви

 

км

%

км

%

км

%

Република Србија

43,163

4,478

10.37

10,399

24.09

28,286

65.53

Општина Бела Црква

86

26

30,24

21

24,42

39

45,34

Извор: Републички завод за статистику

 

На територији Беле Цркве најзначајнији правци путне мреже су:

  • државни пут првог реда  – М 7.1. – Зрењанин – Вршац – Бела Црква – Румункска граница – који у у постојећем стању својом трасом пролази кроз урбане просторе насеља. Пролазак транзита кроз насеља ремети мирне унутар насељске токове, а утиче и на нарушавање еколошких параметара
  • државни пут другог реда  – Р 121 – Ковин – Бела Црква
    • државни пут другог реда  – Р 115 – који пресеца овај простор у правцу запад–исток

 

У домену друмског саобраћаја Просторни план Републике Србије на простору општине Бела Црква планира успостављање нове трасе државног пута I реда–магистралног пута М-7.1. Уљма–Стража-Бела Црква (обилазница) ка граници Румуније и Украјини. У оквиру Просторног плана Републике Србије дати су и правци пружања државних путева II реда–регионалних путева ка Вршцу и Ковину, тј Панчеву и Смедереву.

 

У градском подручју велики проблем представља центар града због звездастог решења градских саобраћајних токова и онемогућавају нормално функционисање саобраћаја уз превелики ниво буке и повећано загађење ваздуха због издувних гасова. У претходном периоду нису изграђене нове саобраћајнице и нова паркинг места иако је број возила утростручен у односу на пре 15 година.

 

Велика просторна разуденост насеља, традиција коришћења и релативно погодни геоморфолошки услови у Белој  Цркви, у многоме доприносе афирмацији бициклистичког саобраћаја, при савладивању унутар насељских дистанци и то при свакодневном обављању послова. У оквиру ове популације учесника у саобраћају значајно учешће имају и деца при свакодневном обављању послова. У досадашњем периоду у оквиру урбаног простора Беле Цркве ови учесници у саобраћају нису имали адекватан третман за безбедна кретања, па су се кретали по површинама за моторни или пешачки саобраћај. Анализе ових кретања на нивоу насеља, као и жеља да се обим ових кретања повећа иницирали су нови концепт овог вида саобраћаја на нивоу насеља и то тако што су установљене трасе кретања бициклиста дуж главне насељске саобраћајнице и то кроз цело насеље, с тим што се у најужим профилима улица планира једновремено просторно уредење пешачких и бициклистичких токова по стазама које су само нивелацијски раздвојене.

 

4.2.1.2.               Мрежа пловних путева

 

Река Дунав представља значајан паневропски Коридор 7 и стратешку везу са Европом и Евроазијом која треба да подстакне развој трговине, туризма и услуга у Србији. Од укупне пловне дужине Дунава  (2580 км) 22,8% се налази на територији Србије. Лева обала Дунава од km 1075 (ушће Нере) па до km 1083 (8 km) налази се на подручју општине Бела Црква и заједно са каналском мрежом Дунав – Тиса – Дунав чини природни потенцијал за развој пловинх путева у општини.

 

slika

 

Водни саобраћај је присутан на простору општине Бела Црква преко пловног канала Нови Бечеј-Банатска Паланка, који својим карактеристикама омогућује извршење транспортног рада мањих пловила (двосмерна пловидба са газом од 1,8m). Хидролошки услови на овом пловном каналу дозвољавају пловидбу током целе године.  Дуж пловног канала Нови Бечеј – Банатска Паланка (а на простору општине Бела Црква) не постоје изграђени капацитети, ни задовољавјући ниво инфраструктуре који би омогућио укључење овог вида саобраћаја у прерасподелу транспортног рада при превозу масовних роба чак и уз интегрално повезивање са друмским саобраћајем.  Пловни потенцијал реке Дунав се не користи, јер на овом простору нема изграђених  претоварно – логистичких капацитета, који би афирмисали овај вид саобраћаја.

 

У домену водног саобраћаја Просторни план Републике Србије планира интензивније коришћење пловног пута канала Нови Бечеј – Банатска Паланка, као и пловног пута реке Дунав при превозу масовних роба чак и уз интегрално повезивање. Развој водног саобраћаја на простору општине Бела Црква односи се пре свега на развој путничког и робног саобраћаја, кроз изградњу појединих капацитета пристаништа за путничке бродове, као и капацитета наутичког туризма–марине за све структуре чамаца са потребним пратећим садржајима у Старој Паланци.

 

Водни саобраћај на овом простору треба да доживи афирмацију кроз потенцијале међународног пловног пута реке Дунав, али и пловних канала из система ДТД. Овде се нарочито истиче корелација привредног развоја свих насеља уз ове воднепутеве

 

4.2.1.1.               Железнички саобраћај

 

Железнички саобраћај је на овом простору, са својим капацитетима, присутан чак више од једног века, али и та традиција му не омогућује рентабилност пословања. Због тога је задњих година железнички саобраћај ван вексплоатације, осим маршутних возова устаљених корисника. Железничка пруга, на простору општине Бела Црква, је технички и технолошки застарела, тако да се за привођење у саобраћај мора реконструисати и модернизовати да би задовољила стандарде рационалног саобраћаја.

 

Преко територије општине Бела Црква пролази железничка пруга Бела Црква – Вршац–Зрењанин–Београд. Ова железничка пруга је најстарија у Србији (датира из 1856. године). Укидањем пруга Јасеново–Жам и Бела Црква–Сокол одвијање железничког саобрацаја опало је у интензитету. Укинута железничка пруга је некада била веза Србије са Румунијом

.

У домену железничког саобраћаја на простору општине Бела Црква планирана је реконструкција и модернизација железничке пруге Уљма – Бела Црква са могућношћу имплементације индустријских колосека према исказаним захтевима, са жељом да у будућности дође до афирмације овог вида саобраћаја у остварењу превоза

 

4.2.2.   Енергетска инфраструктура

 

На територији општине Бела Црква у домену енергетске инфраструктуре, не постоји изграђена вреловодна нити нафтоводна мрежа.

 

4.2.2.1.               Електрична енергија

 

Снабдевање електричном енергијом потрошача на територији општине Бела Црква обезбеђено је из трафостанице ТС „Бела Црква“, трансформације 110/20 kV, са уграђеним трафоoм снаге 31,5 MVA. На подручју општине Бела Црква изграђен је 110kV далековод бр. 1002 Бела Црква-Вршац 2. Такође је изграђена преносна средњенапонска 20 kV, нисконапонска 0,4 kV мрежа и припадајуће трафостанице.

 

Постојеће капацитете електроенергетске инфраструктуре карактерише неприлагођеност захтевима стално растуће потрошње. Изграђеност преносне  дистрибутивне мреже је задовољавајућа, у погледу покривености простора, али не и у погледу капацитета и техничких карактеристика водова и дистрибутивних трафостаница. Капацитети изграђених трафостаница такође су не задовољавајући, те је потребно у наредном периоду повећати инсталисану снагу трафоа и изградити нове капацитете.

 

Секундарна (нисконапонска) мрежа непосредно напаја потрошаче и може се констатовати да она покрива сва насељена места. Постојећа нисконапонска мрежа је највећим делом ваздушна.

 

Иако степен електрификације општине Бела Црква  износи 82%, услед убрзаног развоја општине, а најчешће због великих падова напона и дотрајалих стубова, у сеоским и приградским насеља општине снабдевање електричном енергијом је нестабилно. Поред реконструкције високонапонске и нисконапонске електро-мреже, неопходна је изградња другог алтернативног извора коришћењем ветро – парка и изградњом две мини хидроцентрале на реци Нери  и увођење система даљинског управљања

 

4.2.2.2        Гасоводна мрежа

 

Општина Бела Црква је у завршној фази изградње секундарне мреже гасовода. Примарна мрежа гасовода је завршена и креће из Тилве. Предвиђено је да се гасификују свих 14 насељених места, а завршетак радова се очекује у првој половини 2014.године. Предвиђена је изградња 35 километара мреже високог притиска, 50 километара средњег, седам километара ниског притиска и 155 километара дистрибутивне мреже.

 

4.2.2.3        Алтернативни извори енергије

 

Штедњу и рационално коришћење енергије не треба схватити као ограничавање друштвеног и личног стандарда. Коришћењем алтернативних облика енегије утиче се на раст животног стандарда, очување и заштиту животне средине. Главна препрека коришћењу алтернативних енергетских извора лежи у захтеву да енергија из ових извора буде конкурентна конвенционалној. Такође, разлог у застоју развоја алтернативних енергетских извора лежи и у:

  • недовољном програмском повезивању научно-истраживачких и производних организација,
  • недовољној обавештености инвеститора и одговарајућих државних органа о стању

развоја технологија и могућим ефектима супституције, односно смањења

енергетских трошкова експлоатације применом ових извора енергије,

  • већим инвестиционим трошковима него за класичне системе и одсуством стимулативних мера финансијско-кредитне и пореске политике за њихово коришћење.

 

Енергија ветра

 

Обзиром да на територији општине Бела Црква дувају повољни ветрови (дувају велики број дана одговарајућег интензитета) за економично коришћење енергије ветра на територији општине планира се простор за изградњу ветро парка. Циљни регион представља  Делиблатску пешчару коју карактерише јак локални југоисточни ветар. Овај

ветар са силазном компонентом је јачи од узлазног ветра који се истовремено јавља. Област у којој дува овај локални ветар (кошава), је окружена са јужне и источне стране планинама, а отворена је према северу и западу. Кошава се најчешће јавља у току хладнијег периода године. У току топлијег дела године доминирају западни ветрови. Расположива енергија ветра у овом периоду године је знатно мања него зими.

 

На основу доступних наменских мерења и коришћењем WАsP-а утврђен је релативно добар потенцијал ветра на већем броју микролокација у циљном региону. Измерена средња годишња брзина на висини 60 m на појединим микролокацијама је 6,1m/s. Ветар карактерише релативно стабилно струјање уз повремену појаву удара ветра који ретко прелазе 25m/s.

 

Биомаса

 

Енергетски потенцијал биомасе је сконцентрисан у отпацима из пољопривреде, шумске и дрвопрерађивачке производње (98% отпаци из пољопривреде, 1,5% отпаци из шумске производње и 0,5% отпаци из дрвопрерађивачке производње). Због специфичних услова и особина, производња биомасе је рационална уз ограничење да се непосредно сагоревање врши у стању настанка и прикупљања са минимумом транспорта, манипулације и припреме. Из тих разлога треба тежити коришћењу биомасе у непосредној близини места настанка, у првом реду у циљу задовољења енергетских потреба саме пољопривредне производње.

 

Геотермална енергија

 

На основу светских и домаћих искустава, оцењује се да би се геотермалне воде Панонског басена Војводине, с обзиром на физичко-хемијске и геотермалне одлике, могле користити у следећим областима: пољопривреди за загревање стакленика, у сточарству и живинарству за загревање фарми, у индустрији као технолошка вода, у терапијиске сврхе и спортско-туристичким центрима, загревању објеката, и слично

4.2.3.   Телекомуникациона инфраструктура

 

Телекомуникациона инфраструктура, на подручју општине Бела Црква, којом су обухваћени телекомуникациони објекти, телефонске централе, спојни путеви, примарна и секундарна мрежа у насељима, већим делом, и по квалитету, и по капацитету није на задовољавајућем нивоу. Телефонска централа у Белој Цркви је дигитална, капацитета 3098 бројева. Спојни пут са надређеном централом реализован је магистралним оптичким каблом Панчево-Вршац-Бела Црква. Изграђен је и оптички кабл Бела Црква-Врачев Гај, као део магистралног кабла Панчево-Вршац-Бела Црква. Осим у Белој Цркви дигитална телефонска централа постоји још у насељима Банатска Паланка, Црвена Црква и Врачев Гај.

 

У мањим насељима, још увек није извршена аутоматизација и дигитализација телекомуникационе опреме и система. Спојни путеви између телефонских централа делом су остварени оптичким кабловима. Секундарна мрежа није на задовољавајућем нивоу, велики део је изграђен надземно и недовољног капацитета.

 

У већини насеља није изграђена мрежа кабловског дистрибутивног система.

 

На територији општине Бела Црква услуге мобилне телефоније пружају сви оператери који поседују националне дозволе за рад: Мобилна Телефонија Србије (МТС), Вип мобил и Теленор. Иако услед динамике усвајања ове технологије међу становништвом нема прецизних територијалних података о тачном броју корисника, а узевши у обзир процене да је у 2012. години у Србији било више од 10 милиона мобилних телефона у употреби, можемо закључити да на ширем подручју Беле Цркве сваки становник користи бар један уређај за комуникацију путем мобилне телефоније. Према анализи РАТЕЛ-а, национални просек броја претплатника мобилне телефоније на 100 становника је 137,5.

На територији општине Бела Црква  поред кабловских и АДСЛ провајдера постоји и интернет провајдер који имају Wirеless  конекцију. Кабловски интернет провајдер функционише само у насељеном месту Бела Црква (Д.О.О „Сат – систем“). АДСЛ интернет оператери су : Телеком Србија и Орион, које покривају већину насељених места.

Wirеless интернет оператери су Д.О.О Донет, Д.О.О Софтнет систем и Орион, који такође покривају већину насељених места.

 

4.2.4.   Водовод и канализација

4.2.4.1.               Водоводни систем

 

Општина Бела Црква је у домену водоснабдевања саставни део регионалног водовода са извориштем у насељу Стража. Водоводна мрежа покрива већи број насељених места, односно још два насеља Чешко Село и Калуђерово нису у систему општинског, односно регионалног водовода.  Водоснабдевање на подручју општине  Бела Црква карактерише водоводна мрежа израђена од материјала који се у свету више не користе (азбестно-цементне цеви) и којој је истекао рок употребе, недовољни производни капацитети воде за пиће, недостатак капацитета за резервисање воде, а резултат свега је здравствено неисправна вода за пиће, или повећани ризик њене здравствене неисправности, као и недовољна снабдевеност водом за пиће великог броја потрошача на сеоском, приградском и градском подручју.

 

Вода у оквиру регионалног водовода се користи као “сирова“ без поправке условљених хемијско физичких карактеристика. За сада не постоји захтев за поправку квалитета сирове воде. Даљи раст потрошње воде могуће је очекивати уколико се реализује развојни  туристички пројекати који ће довести до повећаног броја туриста. Тада ће бити потребно обезбедити веће количина воде у оквиру најближе локације поред језера, али са поправком квалитета захваћене воде из прве издани

 

На основу података Републичког завода за статистику за 2011. годину, тренутно се на територији општине Бела Црква испоручује 857000 м3 воде, док је на водоводну мрежу прикључено 6868 домаћинстава.

4.2.4.2.               Канализациони систем

 

За град Белу Цркву усвојен је концепт заједничког система каналске мреже за атмосферске и отпадне воде који се поступно реализовао до изграђености од око 90%.

 

Канал који носи ознаку К-II јужно од Беле Цркве, у дужини од 1,4 km поред основне намене за одводњавање, служи и као реципијент за употребљене воде градске канализације. Ове воде спроводе се даље коритом водотока Јаруге у дужини од 1,35 km до корита реке Нере без претходног пречишћавања.

 

Започети уређај за пречишћавање отпадних вода дужи низ година стоји недовршен. Такође, за град Белу Цркву постоји наслеђен систем канализације за пријем и спровођење “падинских“ вода који не функционише, најпре због напуштеног систематског одржавања. Такав однос угрожава новосаграђену цевасту канализацију, што ће имати за последицу загушивања појединих праваца.

 

У сеоским насељима евакуација отпадних вода није под контролом, већ се неконтролисано износи на произвољна места. Решење је да се за сва насеља створе услови за евакуацију отпадних вода путем канализације, било гравитациона или вакум канализација, на заједнички пречистач у Белој Цркви. Сваки други начин је скуп и еколошко-санитарно неприхватљив. Примена “водонепропусних“ септичких јама је најскупље решење, јер је немогуће оформити тако велики потребан број аутоцистерни за транспорт муља и воде из тз. “водонепропусних“ септичких јама. Такође, немогуће је легализовати “водонепропусне“ септичке јаме. Према томе излаз је у изградњи система канализације, за сва сеоска насеља, која ће оформити у коначној фази “регионални систем канализације отпадних вода“.

 

На основу података Републичког завода за статистику за 2011. годину, укупне испуштене отпадне воде на територији општине Бела Црква износ 447000м3, док је на канализациону мрежу прикључено свега 3675 домаћинстава.

 

 

4.3.     Анализа стања у привреди

4.3.1.   Општи услови пословања

 

Према Уредби о утврђивању јединствене листе развијености региона и јединица локалне самоуправе за 2010. годину, општина Бела Црква је била четвртој групи коју чине изразито недовољно развијене локалне самоуправе – чији је степен развијености испод 60% од републичког просека.

 

Заједничким напорима локалних, покрајинских и републичких органа власти општина Бела Црква је већ 2011 године поправила свој статус и прешла у трећу групу локалних самоуправа – чији је степен развијености у распону од 60% до 80% од републичког просека. Такав статус општина је задржала и 2012. и 2013 године.

 

Анализа секторске запослености показује успрорену транзицију привреде општине Бела Црква. На неповољну привредну структуру указује низак проценат запослених у индустрији, односно висок проценат запослених у пољопривреди.  Ово су све показатељи незавршене реформе у области индустријализације.  Анализа секторске запослености у поредђењу са републичким просеком приказана кроз локацијски коефицијент.

 

Untitled

 

  1. Пољопривреда шумарство и водопривреда
  2. Рибарство
  3. Прерађивачка индустрија
  4. Производња електричне енергије, гаса и вод
  5. Грађевинарство
  6. Трговина на велико и мало
  7. Хотели и ресторани
  8. Саобраћај складиштење и везе
  9. Финансијско посредовање
10. Послови са некретнинама11. Државна управа и социјално осигурање12. Образовање13. Здравствени и социјални рад14. Друге комуналне и друштвене и личне услуге

 

 

Од  2013. године, у складу са законом о локалној самоуправи постоји канцеларија за локални економски развој као део локалне самоуправе са задатком стварања погодног привредног окружења за отварање нових радних места и привлачења инвестиција у наш град. Овај одсек такође подноси предлоге и имплементира пројекте на конкурсима домаћих институција и страних донатора, и у том смислу је једина организациона целина локалне самоуправе која остварује приход у буџет града, мимо изворних прихода и прихода од граду поверених послова. У циљу унапређења пословног амбијента и привлачења инвестиција, одсек за локални економски развој спроводи активности у сарадњи са покрајинским ВИП фондом, националном СИЕПА, Сталном Конференцијом Градова и Општина, Националном Алијансом за локални економски развој – НАЛЕД.

 

Активна улога локалне самоуправе, на основу јасно утврђене развојне стратегије, треба да допринесе даљем интензивирању привредног развоја, а тиме и побољшању услова живота људи општине Бела Црква.

 

Потенцијали општине у области индустрије темеље се на расположивим природним ресурсима и радом створеним вредностима, при чему су основни развојни приоритети динамизирање агроиндустријског комплекса, производња камена и песка, као и даљи развој производње грађевинског материјала, трговине, угоститељства и туризма.

 

 

 

4.3.2.   Мала и средња предузећа и предузетништво

 

Каже се да су мала и средња предузећа мотор економског развоја, те да је то сектор који промовише приватну својину и предузетничке вештине. По доминатном мишљењу у круговима економиста, мала и средња предузећа су синоним за приватни сектор, и у фигуративном смислу за предузетништво.  Компаративна предност тих предузећа је у томе што су флексибилна, могу брзо да се адаптирају на промене и да задовоље захтеве тржишта.

 

Процес реструктуирања малих и средњих треба да буде усмерен у правцу повећања рентабилности и профитабилности предузећа, чиме се стварају услови за оживљавање инвестиционе активности и модернизацију производње. Од не мањег значаја је стварање способне предузетничке и менаџерске структуре која треба да постане носилац развојних аспирација.

 

Оријентација на развој конкурентне и оријентисане индустријске структуре малих и средњих предузећа, Беле Цркве суочава се, међутим, са великим ограничењима. Најзначајнија ограничења су недостатак капитала и застарела технологија предузећа. Производња најдинамичнијих индустријских грана у свету је капитално интензивна, а заснива се на примени савремених технологија, квалификованој радној снази и високом квалитету производа. Насупрот томе, садашњи производња у Србији, а самим тим и у Белој Цркви заснива се на стандардизованим производима мале технолошке сложености и ниским ценама, а почива на јефтиној радној снази.

 

Да би се обезбедили услови за брже запошљавање и пораст прихода становништва (нарочито сеоских насеља), веома важан развојни приоритет треба да буде развој малих и средњих предузећа. Значајни просторни и сировински потенцијали сеоских насеља, као и недовољно ангажована радна снага треба да се активира обезбеђењем услова за развој прерађивачких капацитета мањег обима (нарочито прерада пољопривредних производа, услужне делатности итд.), чиме би се обезбедио и бржи трансфер становништва из примарних делатности. Интензивирањем привредног и укупног развоја општине ангажоваће се највећи део контигента радно способног становништва.

4.3.2.1.               Број и структура предузећа

 

Пословање привреде Беле Цркве у периоду после 2000. године обележено је транзиционом рецесијом. Производња – индустријска и пољопривредна, као и укупна привредна активност бележе стагнацију или пад. Структура малих и средњих предузећа и предузетничких радњи, у складу са економским кретањима током последњих 10-15 година, указују на мању заинтересованост предузетника према производним делатностима и оријентисаност ка трговини и одређеним видовима услужних делатности.

 

 

 

Табела 15 – Структура привреде

Број привредних друштава 

Број предузетника 

2010

2011

2012

2013

2010

2011

2012

2013

Активни

154

172

126

131

445

438

429

447

Новоосновани

9

14

5

5

87

77

54

62

Брисани/Угашени

35

24

22

2

81

84

63

41

Нето број новоотворених

-26

-10

-17

+3

+6

-7

-9

+21

Извор: Агенција за привредне регистре, 30. септембар 2013. 

 

На основу горњих података уочавамо да је предузетништво у општини много боље развијено и да је много флексибилније, јер има већи нето број новоотворених предузећа. Међутим, посматрање кретања броја малих и средњих предузећа изоловано, само за територију општине, може да доведе до погрешних закључака. Зато радимо упоредну анализу са просеком на републичком нивоу.

 

Табела 16 – Упоредни приказ структуре привредних друштава

 

Број активних привредних друштава

Број новоснованих привредних друштава

Број брисаних/угашених привредних друштава

Кретање броја привредних друштава (број и проценат)

Година

Општина

РС

Општина

РС

Општина

РС

Општина

РС

2010

154

109,961

9

9153

35

9366

-26

-16,88

-213

-0.19%

2011

142

104,394

14

8305

24

13596

-10

-7,04

-5291

-5.06%

2012

126

105,066

5

8489

22

7341

-17

-19,08

1148

1.09%

2013

131

106,683

5

2376

2

677

+3

+2,29

1699

1.59%

Извор: Агенција за привредне регистре, 30. септембар 2013. 

 

Ако упоредимо проценте у 2010 години у општини је проценат нето ноотворених привредних друштава био -16,88%, док је републички просек био -0,19%. Још веће погоршање ситуације имамо у 2012. години када је проценат  нето ноотворених привредних друштава у општини Бела Црква био -19,08%, док је републички просек био позитиван и износио је 1,09%. Негативан тренд затварања малих и средњих предузећа у општини Бела Црква је прекинут 2013, када на дан 30. септембар 2013 имамо први пут позитиван индекс од 2,29%, који је чак и већи од републичког просека.

 

 

Табела 17 – Упоредни приказ структуре предузетништва

 

Број активних предузетника

Број новоснованих предузетника

Број брисаних/угашених предузетника

Кретање броја предузетника (број и проценат)

Година

Општина

РС

Општина

РС

Општина

РС

Општина

РС

2010

445

220,619

87

35797

81

37229

+6

+1,34

-1432

-0,65%

2011

438

217,703

77

32360

84

35328

-7

-1,29

-2968

-1.32%

2012

429

215,658

54

30160

63

32363

-9

-2,39

-2203

-1.02%

2013

447

214,095

62

8258

41

9426

+21

+4,69

-1168

-0.54%

Извор: Агенција за привредне регистре, 30. септембар 2013. 

 

Ситуација са предузетницима је нешто боља и очигледно је да су они много флескибилнији на све тржишне промене. Предузетници у много мањем проценту затварају своје радње у општини Бела Црква. Позитиван индекс новоотворених предузетничких радњи имамо и у 2010. и у  2013 години, док је републички индекс за све четири године негативан.

 

Ако као показатељ структуре и броја малих и средњих предузећа и предузетништва узмемо број регистрованих привредних субјеката на 1000 становника, поново добијамо исти податак. Предузетништво је у општини Бела Црква много виталније него привредна друштва.

 

Untitled

 

За анализу тренутног стања, посебно су занимљиве финансијске перформансе привредних друштава и предузетника.

 

 

Табела 18 – Финансијске перформансе привредних друштава

Финансијске перформансе привредних друштава према финансијским извештајима поднетим у Агенцији за привредне регистре

 

2010

2011

2012

Број привредних друштава

129

126

112

Број запослених

778

757

752

Пословни приходи

3475218

3886767

4102736

Нето добитак

164361

2010574

253627

Број друштава са нето добитком

68

68

67

Нето губитак

85187

102025

49439

Број друштава са нето губитком

38

40

35

Укупна средства

5647927

6149890

6641545

Капитал

2131056

2447422

2651682

Кумулирани губитак

747571

762632

769885

Број друштава са губитком до висине капитала

42

44

38

Број друштава са губитком изнад висине капитала

27

26

23

Извор: Агенција за привредне регистре, 30. септембар 2013. 

 

Табела 19 – Неликвидност привредних друштава

Дани неликвидности

Број привредних друштава 

 

2010

2011

2012

2013

до 30 дана

11

11

11

12

од 31 до 60 дана

2

6

2

1

од 61 до 180 дана

12

14

7

7

преко 180 дана

73

40

42

35

Извор: Агенција за привредне регистре, 30. септембар 2013. 

 

Привредна друштва у посматраном периоду у суштини одржавају број запослених, јер смањење броја запослених у 2012. у односу на 2010. годину износи свега 3,34%. Такође је стабилан број привредних друштава који остварују нето добит и он се креће око 68 привредних друштава. Нето губитак се након скока у 2011. години у 2012. смањио за половину. Ово показује да у општини Бела Црква постоји стабилно језгро привредних друштава које и у време економске кризе успешно послују, и чије активности и даље треба подржавати, подстицати их на раст и развој.

 

Предузетници нису у обавзи да достављају своје финансијске извештаје Агенцији за привредне регистре, већ то раде на добровољној бази. У општини Бела Црква своје финансијске извештаје је поднело свега 10 предузетника, односно око 2% свих предузетника, што није довољан узорак за доношење закључака о њиховим финансијским перформансама.

 

Међутим, Агенција за привредне регистре води регистар неликвидних предузетника.

 

Табела 20 – Неликвидност предузетника

Дани неликвидности

Број предузетника 

 

2010

2011

2012

2013

до 30 дана

23

18

21

26

од 31 до 60 дана

5

4

6

3

од 61 до 180 дана

20

22

12

11

преко 180 дана

115

135

156

148

Извор: Агенција за привредне регистре, 30. септембар 2013. 

 

Забрињавајући показатељ стања предузетништва је видљив у табели изнад. Око 25% предузетника који послују на територији општине Бела Црква је било неликвидно дуже од 180 дана, односно нема довољно финансијских средстава за редовно пословање.

 

Подршка даљем развоју малих и средњих предузећа и предузетништва треба да се спроводи у следећим економским секторима:

  • агроиндустријског комплекса,  који обухвата развој пољопривреде и прерађивачке, пре свега прехрамбене индустрије
  • производња камена и песка, као и даљи развој производње грађевинског материјала,
  • туризма

 

Такође је неопходно подржати њихово повезивање, како међусобно, тако и са великим предузећима.

 

4.3.3.   Пољопривреда

 

Пољопривреда општине Бела Црква припада екстензивном типу пољопривреде и условљена је специфичним рељефом  и специфичном микроклимом (гаје се сорте краћег и  дужег вегетацијског периода).

 

Пољопривредна површина чини 76,7% површине општине, а доминантна грана пољопривреде је воћарство, ратарство и сточарство. Пољопривредно становништво чини 32,5% целокупног становништва општине Бела Црква, од чега групацији активног пољопривредног становништва припада 65,3%. Индивидуални пољопривредници у укупном пољопривредном становништву општине учествују са 61,7%. У општини је приметна тенденција миграција из села у град, па је сеоско становништво у просеку старо. Приступ селима је отежан због лоше путне инфраструктуре.

 

Пољопривреду општине Бела Црква, као и пољопривреду АП Војводине, карактерише постојање два огранизациона типа пољопривредних произвођача: пољопривредна газдинства и пољопривредна предузећа – привредна друштва укључујући земљорадничке задруге.  Према подацима Републичког геодетског завода, од укупне површине пољопривредног земљишта од 27.860,2280ха,  породична газдинства користила су 20.174,2059ха пољопривредног земљишта а остали облици својине (привредна друштва, задруге и сл.) користе 7.686,0221ха. Породична пољопривредна газдинства обрађивала су 72.41 % земљишта док су остали облици својине (привредна друштва, задруге и сл.)обраћивала 27.59%.

 

Локална самоуправа има право управљања над 4000 ха пољопривредног земљишта, које издаје у закуп. Просечна цена лицитиране закупнине за пољопривредно земљиште је износила 13000 динара у 2013. години.

 

Од интезивне производње житарица заступљена је интезивна контролисана  производња на поседима „Еко – агри“, које се налази у приватном власништву. Производња житарица на осталим укрупњеним приватним поседима, није плански организована и не прилагођава се дугорочно потребама тржишта.

 

Према подацима Републичког завода за статистику, у следећим табелама приказани су подаци о производњи и оствареним просечним приносима најзаступљенијих пољопривредних производа у 2011 години:

 

Табела 21 – Производња пшенице и кукуруза, 2011

Пшеница

Кукуруз

 

Принос у тонама

Просечан принос, кг

 

Принос у тонама

Просечан принос, кг

укупно

ПДиЗ[1]

Породична газдинства

ПДиЗ

Породична газдинства

укупно

ПДиЗ

Породична газдинства

ПДиЗ

Породична газдинства

16337

4247

12090

4657

3881

40660

5178

35482

4880

3819

Извор: Републички завод за статистику

 

Табела 22 – Производња индустријског и повртног биља, 2011.

Шећерна репа

Сунцокрет

Пасуљ

Кромпир

укупно, т

кг/ха

укупно, т

кг/ха

укупно, т

кг/ха

укупно, т

кг/ха

/

/

7974

2097

31

725

1293

7606

Извор: Републички завод за статистику

 

Последњих година пољопривредни произвођачи подижу нове засаде воћа, најчешће засаде јабуке, крушке, вишње и шљива и то, пре свега признатих сорти.  Плански засади воћа са дугорочном стратегијом развоја површина са свим агротехничким мерама за узгој и применом европских стандарда у узгоју, складиштењу и дистрибуцији припадају пољопривредном комбинату „ПИК – Јужни Банат“ у приватном власништву на површини од 1250 Ха

 


[1] Привредна друштва и задруге

 

Табела 23 – Производња воћа 2011.

Јабуке

Шљиве

Виногради

Број родних стабала

Принос у тонама

Број родних стабала

Принос у тонама

Број родних чокота, хиљ.

Принос у тонама

894145 16171 90470 2474 722 1255

Извор: Републички завод за статистику

 

Основни проблеми у пољопривредној производњи на територији општине Бела Црква јесу

  • уситњеност поседа  – мала просечна величина пољопривредне парцеле
  • натурални карактер производње
  • нижи принос код пољопривредних газдинстава у односу на пољопривредна предузећа
  • велики број старачких домаћинстава
  • запуштеност засада,
  • недостатак квалификоване радне снаге
  • застарела механизација
  • неадекватна примена агротехничких мера.

 

Оно што је важно нагласити јесте да је у пољопрпривредној производњи све више заступљено коришћење пестицидних средстава. Последњих година је приметна тенденција ка органској производњи пољопривредних врста на мањим површинама територије општине. Из тог разлога је могуће говорити да је производња здраве хране једна од могућности којом располаже општина Бела Црква.

 

Иако овај  крај има добре предуслове за развој сточарства (велике травнате површине) статистички подаци указују на смањење сточног фонда општине.  Може се рећи да су основни проблеми сточарства овог краја производња која се своди само на просту репродукцију и смањивање основних стада.

 

У погледу опремљености пољопривредном механизацијом може се рећи да општина Бела Црква  није на високом нивоу. На територији општине  не постоје објекти који се баве прерадом млека и меса, као ни сушара. Међутим, постоји пет хладњача које служе за складиштење сировинске базе у области прераде воћа. Ове хладњаче су у приватном власништву.

 

Узимајући у обзир тренутно стање пољопривреде у општини, може се приметити да су неки од највећих проблема:

  • депопулација села;
  • неедукованост сеоског становништва;
  • лоша инфраструктура и механизација;
  • неповољна економска ситуација.

 

У циљу развоја пољопривреде као стратешке гране развоја општине, неопходно је сачинити акциони план који ће обухватити све пољопривредне гране и предвидети мере, како за  решавање најакутнијих проблема, тако и мере за пољопривредни раст и развој и стварање препознатљивих производа.

 

Кључни актери за развој пољопривреде на териотији општине Бела Црква су:

– Локална самоуправа, самостални стручни сарадник за пољопривреду, КЛЕР

– „Ecoagri Serbia“ a.d, пољопривредни предузеће

– ПИК „Јужни Банат“ а.д, пољопривредни предузеће

– земљорадничке задруге и предузећа за трговину пољопривредним производима

– Пољопривредна стручна служба – «Агрозавод»  Вршац

 

4.3.3.1.              Институционални капацитети за развој пољопривреде

 

Општинска управа општине Бела Црква активно је укључена у поступак регистрације пољопривредних газдинстава и помаже при дистрибуцији информатора о регистрацији пољопривредних газдинстава, пружа информације о кредитирању, прати уредбе Владе Републике Србије, Министарства за пољопривреду и покрајинског секретаријата за пољопривреду. Поред општине Бела Црква активну улогу у развоју пољопривреде имају и:

 

  • Земљорадничке задруге,
  • Удружења комерцијалних пољопривредних газдинстава,
  • Пољопривредна стручна служба – «Агрозавод»  Вршац

 

На територији општине Бела Црква регистроване су следеће земљорадничке задруге:

– ЗЗ „13. Мај“

– ЗЗ „Врачев Гај“

– ЗЗ „Крушчица“

– ЗЗ „Екологија“

– „Агро Калуђерово“ , предузеће за трговину пољопривредним производима

– „Агроклас“ , предузеће за трговину пољопривредним производима

– „Агровентура“, предузеће за трговину пољопривредним производима

 

На територији општине Бела Црква тренутно не постоји ни једно регистровано пољопривредно удружење грађана.

 

Пољопривредна стручна служба «Агрозавод» Вршац пружа услуге од испитивања квалитета земљишта и његове плодности, заштите биља, провере квалитета производа до постављања сортних и других огледа у ратарској и воћарско-виноградарској производњи, припреми механизације. У оквиру унапређења сточарске производње предузеће врши контролу хране, контролу и селекцију матичних запата, селекције приплодних родитељских јата свих врста живине, систематске контроле порекла и квалитета приплодних јаја и сл.

 

Закон о задругарству треба да реши многе дилеме и питања задруга о њиховој имовини и начину пословања. Процес транзиције захтева да пољопривредне задруге врате насилно одузету земљу оригиналним власницима или њиховим наследницима, као и да одузето земљиште од задруга врате на управљање задругама.  Унапређењем и развојем земљорадничких задруга и њихових делатности остварују се шири економски, социјални и општи друштвени интереси – од повећања запошљавања у сеоским срединама, стимулисања младих људи за останак на селу, до унапређења пољопривредне производње и очувања животне средине, као и других аспеката живота у руралним срединама. Даље унапређење и развој задругарства захтева хитно остваривање услова за његово уређивање и осавремењавање, те остаје нада да ће се овако битном сегменту пословног повезивања пољопривредника у будућности обезбедити много боље могућности за пословање и развој.

 

4.3.4.   Туризам

 

Туристичка атрактивност општине Бела Црква се заснива на богатству природних и културних ресурса, дугој историји и традицији, специфичном идентитету бројних локација, гостољубивости домаћина. Природне вредности на територији општине Бела Црка се могу груписати у две одвојене целине:

 

  • Подунавска туристичка зона
  • Белоцркванска туристичка зона

 

Подунавска туристичка зона је, по разноврсности физичких структура екосистема и испреплетаности постојећих и потенцијалних функција, најсложеније и еколошки најосетљивије подручје. Ово подручје обухвата део тока Дунава, ритско-мочварни и ливадски простор Лабудовог окна, најнижи део долине Караша, односно канала ДТД, са вредним природним и еколошким туристичким мотивима и одређеним културно-историјским и етнографским наслеђем; рибарско насеље и пристаниште Стару Паланку, са ушћем Нере са веома атрактивним приобалним пејзажом, што омогућава њено вишеструко туристичко вредновање. Водене површине Дунава и богата мочварна вегетација представљају идеално станиште и зимовалиште разних птица и богато риболовно подручје. Ова предеона целина је еколошки добро очувана, вегетацијски и пејзажно мозаична, разноврсна и атрактивна. Главне развојне ослонце чине ловни туризам, привредни и спортски риболов, који се могу организовати и у условима заштићене природе, као и развој наутичког, еколошког и спортско-рекреативног туризма.

 

У оквиру Белоцркванске туристичке зоне најзначајније туристичке локалитете чине седам белоцркванских језера, долина реке Нере и општински центар Бела Црква, са својим културно-историјским наслеђем и другим вредностима.

 

4.3.4.1.               Природне вредности

 

 

Кључне природне вредности, као потенцијал за развој туризма у општини Бела Црква су:

 

Река Караш извире у Румунији и улива се у Канал ДТД у Србији близу Беле Цркве, између Дупљаје и Гребенца, а затим његов даљи ток до Дунава користи садашњи канал ДТД који при томе оставља дивне пресечене меандре (мртваке – Мртви Караш) и данас богате рибом. Караш извире у Банатским планинама,североисточно од града Анина у Руминији. Караш није ни у једном делу свога тока плован.

slika Долина Караша представља малу и узану просторну целину каналисане реке, која због својих морфолошких, хидрографских и вегетацијских одлика представља стимулативан тип предела за рекреативни боравак, излете, лов и спортски риболов на Каналу, спортове на води. Међутим, села кроз које протиче су недовољно уређена и комунално опремљена, али представљају велики потенцијал за развој сеоског туризма, чиме би се употпунила туристичка понуда општине.

Река Нера је река лева притока Дунава. Река Нера истиче са планине Семеник у румунском Банату, близу града Решица.  Једним делом свога тока река Нера представља границу између Србије и Румуније.  При ушћу Нера је широка између 20 и 40 метара.

slika.jpg Корито је шљунковито и већим дело године вода је веома бистра и хладна. Протеклих година примећен је пораст температуре воде и опадање нивоа дотока. Обала је већим делом обрасла аутохтоним белим тополама и врбама. Од рибе у њеном току се може наћи доста јаза, скобаља, мрене те од грабљивица штуке, бандара, буцова, сома док се на самом ушћу у Дунав може ловити смуђ и шаран.

 

 

 

Дунав са каналом ДТД –  На делу између Старе Планке и Рама, Дунав је веома широк и источни и североисточни ветрови стварају велике таласе. На левој, банатској обали, од давнина постоји скела, која улази у канал Дунав-Тиса-Дунав (ДТД), који се овде и завршава. Река Нера такође овде завршава свој ток у Дунаву. У приобалном подручју, око 500 метара узводно од ушћа канала, налази се резерват природе Лабудово окно, станиште птица и захвата један део општине. Стара Паланка је мало рибарско место на ушћу канала, са скелским пристаном, рестораном и продавницом. Километар удаљено од обале је село Банатска Паланка, а 13 километара даље путем је Бела Црква.

Лабудово окно се састоји од Дунава и његових поплавних подручја на јужном ободу Панонске низије, аде жилаву и Чибуклију, потопљене меандре Караша, ушће Нере, Аду Завојском и Дунавци. Лабудово окно важан је део специјалног резервата природе Делиблатске пешчаре те је због својих вредности као влажно подручје 2007. године уврштено на листу међународно значајних влажних подручја према Рамсарској конвенцији.

slika Лабудово окно своје је име добило по томе што део Великог рита сваке године насељавају заједнице лабудова. Уз значајан биљни свет на овом подручју истиче се и разнолик животињски свет. Ово подручје се сматра једним од најзначајнијих гњездилиште барских птица у Србији. На Лабудовом окну гнезди се чак 55 врста птица водених станишта, од којих се већина налази на листи природних реткости.

 

 

 

Од орнитофауне за ово подручје карактеристични су лисаста и сива гуска, патка дупљашица, орао белорепана и црни орао, црни ибис те мали вранац. Подручје Лабудова окна идеално је мрестилиште за чак 50 врста риба попут шарана, штуке, сома, смуђа и кечиге. Фауну Лабудова окна чине разни слатководни мекушци попут речне шкољке и пијавице, инсекти попут комараца и водених паука, водоземци и гмизавци попут црвенотрбог Мукаца и степског гуштера, те сисари попут слепог кучета и видре.

 

Комлекс Белоцркванских језера обухвата седам језера различите величине, груписаних

на релативно малом простору, југозападно од Беле Цркве. Од ових 7 вештачких језера Главно језеро, Врачевгајско језеро, Шарански језеро, језеро Шљункара, Мало језеро и Ново језеро су погодни за купање..

slika Ова језера настала су вађењем шљунка за индустријску употребу са дна Панонског мора.

Ова експлоатација шљунка започела је 1904. године. Вода ових језера је прозирно зелена, а сви осим Главног језера имају пешчане природне плаже. Ова језера чија укупна површина износи око 150 хектара своју воду добијају из артешких бунара и природних извора.

 

 

slikaa.png Од ових 6 језера најпознатије је оно Главно језеро које се налази само 800 метара од центра града Беле Цркве. Главно односно градско језеро је најстарије од осталих Белоцркванских језера те је и највише урбанизирано. Ово језеро окружено је са плажама те је на њему могуће учешће у летњим школама пливања, роњења и једрења

 

 

 

 

Највеће Белоцркванска језера је Шљункарско језеро које је окружено бројним врбама које употпуњују природу лепоту овог језера. Шаранско језеро једно је од неурбанизираних језера те представља идеално језеро за уживање у миру и природи или пак за риболов јер су ова језера богата разним врстама риба. Врачевгајско језеро удаљено је око 3 километра од центра града Бела Црква и своје име је добило по селу Врачев Гај у чијој се близини налази. Ово језеро истиче се по јединственој особености, уређеном острву до којег се стиже по дрвеном мосту. Овај острво с великим дрвећем које ради природни хлад и уређеним стазама до воде сместио се између две предивне плаже.

 

Посетиоци ових језера у околини могу видети реку Дунава, обићи Вршац, Месић и Гудурићу, Делиблатска пешчара, видиковац „Три крста“ и стољетни градски парк у Белој Цркви, етно села: Чешко село и Стара Паланка, старо римско утврђење Рам те археолошко налазиште Виминацијум .

 

Делиблатска пешчара се протеже у правцу југоисток – северозапад између Дунава и западних падина Карпата те заузима подручје пет општина: Ковин, Вршац, Бела Црква, Алибунар и Панчево. Ова пешчара која се назива и Европска сахара се у облику елипсе простире у дужини од преко 350 километара, те у ширини од око 11 километара. Ово подручје се издваја као геоморфолошки и еколошко биогеографски феномен с веома ретким рељефом и пејзажима, очуваним екосистемима те ретким и разноврсним биљним и животињским врстама те је сврху заштите овог подручја, Делиблатска пешчара проглашена специјалним резерватом природе.

slika.gif

 

Подручје Делиблатске пешчаре одликује се степским и шумско – степским карактеристикама које карактеришу травната, жбунаста и шумска станишта, шуме прекривају чак 61% укупне површине Делиблатске пешчаре, жбунаста вегетација 19%, док травнате заједнице заузимају 14% површине, осталих 5% чине друге површине. Флору Делиблатске пешчаре чини преко 900 врста међу којима се истичу бројни реликти и ендеми попут банатског божура, степског божура, Панчићева пелена, степског бадема, шерпета, Китаибелова љубичице те чак преко 10 ретких врста орхидеја. Од шумске вегетације за ово подручје су карактеристични храстови, липе, клека, глог, руј, смрека те багрем. Уз флору Делиблатске пешчаре се такође истиче бујним и разноврсним животињским светом који чине разни ендеми попут пустињског мрава и мрављег лава, банатског сокола, орла крсташа, орла кликташ, степског скочимишу, степског твора. Због богате орнитофауне присутне на овом подручју, Делиблатске пешчаре су укључене у једно од најзначајнијих станишта за птице у Европи. Међу том бујном флором и фауном истиче се преко 40 биљних и 200 животињских врста који припадају природним реткостима и који се налазе под заштитом те се чак 50 биљних врста налази на Црвеној листи флоре Србије. Некима од ових биљних и животињских врста Делиблатска пешчара представља једно од задњих или чак задње станиште у Србији.

4.3.4.2.               Културне вредности

 

Градска и рурална архитектура-културна баштина – aрхитектура је типолошки и стилски слична као у другим деловима Аустро-Угарске, са варијантама барока, класицизма, романтизма, историјских неостилова, сецесије и савремене функционалистичке архитектуре.

slika.gif

 

 

Међутим, она у целини носи више печат симбиозе разних стилова него што представља скуп чистих и изразитих примерака појединачних стилова. У појави разних стилских елемената огледа се дух грађанства, историјски значај, географски положај и традиција.

 

 

 

Таква архитектура је израз посебних историјских услова развоја у оквиру Војне границе и сталешког припадништва и његових градитеља. Војно-граничарски објекти око централног простора парка, зграда Румунске православне цркве са сликама Димитрија Турке и Аксентија Маришескуа, зграде Музеја, Архива, Библиотеке и читаонице. Овде се налази известан број објеката са изразитим одликама архитектуре 18. века (засвођени улази), или у класицистичком стилу зграда бившег Магистрата из 1830. године, Католичка црква из 1806. године, Руска црква, као и зграда школе из 1845. године. После 1890. године град добија обележје бечке сецесије. Вила Даница у Улици 1. Октобра број 90-92, грађена у периоду 1897 – 1904, данас дом за незбринуту децу, била је некада репрезентативна породична вила. Посебан значај културној баштини дају цркве, и то:

  • Српска православна црква
  • Католичка црква
  • Румунска православна црква
  • Руска православна црква
  • Евангелистичка црква

 

Археолошка налазишта – подручје Беле Цркве и њене околине било је насељено још у каменом добу. Интензиван живот се наставио и кроз остале периоде праисторије, бронзано и гвоздено доба, о чему сведоче бројни археолошки налази, међу којима су најзначајнији:

 

  • млађе камено доба (Банатска Паланка и простор између Јасенова и Орешца)
  • бронзано доба (Барутана – простор данашњег Отпада, поток Долић – Црвена Црква, Дупљаја – налазиште Град где су пронађена чувена Дупљајска колица), у самом граду (Сиглова циглана – вишеслојно налазиште)
  • Стара Паланка, капија бескраја, где су се смењивале све културе прошлости (од каменог доба до данас)

 

Боравили су овде, или само пролазили, Трачани, Келти, Скити, Дачани, затим су владали Римљани, Сармати, Готи, Авари, Словени, Мађари, Турци и Аустријанци… Све промене довеле су до постојања многобројних археолошких налазишта, која се налазе у сливу реке Нере, Јаруге, Караш, поред мртвог Караша, канала ДТД, у Делиблатској пешчари, крај обале Дунава и локалитетима у околини насељених места, као и у њима, што на жалост до данас није довољно истражено и публиковано

 

Туристичке манифестацијеКарневал цвећа је туристичка манифестација обновљена почетком 1960-тих година, као  привредно туристичка манифестација са новим садржајем, и без верске конотације. Поред карневала цвећа за Белу Цркву специфичне су и друге редовне манифестације: Лов на Бесија (традиционално изловљавање митског сома капиталца на градском језеру), Бела Црква у јабукама, Црвеначко опасуљивање (такмичење у кувању пасуља у селу Црвена Црква), Паприкашијада (такмичење у кувању паприкаша у Чешком Селу и Дупљаји), Буразијада (такмичење у спремању шкембића у Кусићу), Фашанке – покладе (манифестација паганског карактера која се одржава у свим селима, а најпознатија је у Гребенцу и Крушчици), Дани чешке културе (траје 7 дана).

4.3.4.3               Стање туристичке понуде и тражње

 

Општина има бројне могућности за развој свих видова туризма: здравственог, сеоског, спортског, ловно-риболовног, излетничког, конгресног, манифестационог, дечијег итд. Међутим, уочен је тренд смањивања броја туриста.

 

Табела 24  – Број и структура туриста

Година

Број туриста

укупно

домаћи

страни

2008

2345

2174

171

2009

2269

2068

201

2010

1542

1228

314

2011

1059

844

215

Извор: Републички завод за статистику

 

Разлог за овакав пад броја туристи за преко 50% може се објаснити различитим факторима, као што су:

  • низак ниво инвестиционих улагања у унапређење туристичке понуде
  • пад животног стандарда становништва у Србији, који чине највећи део корисника туристичких услуга у општини Бела Црква
  • сива економија у туризм – нерегистровани туристи.

 

Поред броја туриста, скратило се просечна дужина боравка туристиа у општини Бела Црква.

 

Табела 25 – Просечан дужна боравка туриста

Година

Број туриста

Број ноћења

Просечан број ноћења туриста

укупно домаћи страни укупно домаћи страни

домаћи

страни

2008

2345

2174

171

7900

7443

457

3,4

2,7

2009

2269

2068

201

4859

4545

314

2,2

1,6

2010

1542

1228

314

2695

2244

451

1,8

1,4

2011

1059

844

215

2392

2076

316

2,5

1,5

Извор: Републички завод за статистику

 

Тренутни смештајни капацитети у општини износе: око 240 лежаја у категорисаним објектима, као и око 200 лежаја који се налазе у сеоским домаћинствима, граду или приградским насељима.

 

Кључни проблем са којим се општина суочава је неструктуиран развој туристичке понуде, незаинтересованост јавног и приватног сетктора да туризам препозна као развојну шансу општине и да кроз адекватну подршку валоризује све горе наведене потенцијалне туристичке вредности. Такође, општина се суочава са недовољним смештајним капацитетима, неразвијеношћу услужне делатности, недовољно развијена инфраструктура, недостатак образованих кадрова, неуређеност одређених туристичких локалитета, и др. Унапређењем постојећег стања, као и развијањем свих облика туризма, а посебно летњег, општина  као дестинација може бити много боље позиционирана и валоризована на туристичком тржишту Војводине,  Србије и Југоисточне Европе.

 

4.3.5.   Пословна инфраструктура

 

Под појмом „пословна инфраструктура” подразумева се мрежа институција и организација које пружају услуге потенцијалним предузетницима, предузетницима или малим и средњим предузећима за развој њихових пословних капацитета (људских, организационих, маркетиншких, и сл.) или пружају услуге физичког простора за обављање пословних делатности.

 

4.3.5.1.       Радне и индустријске зоне

 

Индустријски зона „Нера“ је лоцирана између фабрика „25. Мај“ и „Бетоњерке“, која је и у генералном (Урбанистичком) плану Беле Цркве предвиђена за исту намену.

Индустријска зона је осмишљена тако  да у њој своје место могу наћи, пре свега, мала и средња предузећа али уколико постоји интересовање за отварање великих индустријских погона нема никавих препрека да се и њима обезбеди адекватан простор. Атрактивност локације Беле Цркве која има изузетно повољан геостратешки положај, налази се на удаљености од 12 км од Коридора 7( река Дунав), на 12 км од малограничног прелаза са Румунијом, на 100 м од магистралног пута М7/1 Бела Црква-Вршац-Зрењанин, поред регионалног пута Р-115 Бела Црква-Ковин-Коридор 10, на удаљености 100 км од Београда, сасвим сигурно повољно утиче на привлачење потенцијалних инвеститора.

Укупна  површина индустријске зоне износи 14,26ха.У индустријској зони „Нера“ инвеститору је омогућено ј да се прикључи на водоводну, електроенергетску и саобраћајну инфрастрикуру. До изградње канализационе мреже фекалне отпдне воде се могу сакупљати у непропусну септичку јаму. Погодност која се инвеститорима нуди је  могућност закупа на 99 година.

У индустријској зони, на површини од 1080м2 АД „Flammat“из Београда изградио је производно складишни објекат за производњу керозинских коцкица за потпалу.

 

 

 

 

4.3.5.2.       Пословна удружења и  институције

 

Привредници са територије општине Бела Црква организовани су у оквиру;

  • Општег удружење предузетника општине Бела Црква – jе организација која на добровољној основи окупља послодавце из приватног и јавног сектора, која настоји да утврди заједничке интересе послодаваца везане за њихове економске, социјалне и друге потребе и да заступа опредељења послодаваца.
  • Регионалне привредне коморе Панчево – самосталне, стручно пословне асоцијације предузећа, банака и других правних лица и предузетника који обављају привредну делатност на подручјима општина: Панчево, Вршац, Пландиште, Ковин, Ковачица, Бела Црква, Алибунар и Опово, која преко гранских удружења и центара, Скупштине и Управног одбора, заступа интересе својих чланица.
  • Регионални центар за друштвено економски развој „Банат“ – је регионална развојна институција, акредитована 12.10.2011. од стране Националне агенције за регионални развој, у складу са Законом о регионалном развоју. Статус акредитоване развојне агенције у региону Војводине подразумева обављање послова развоја и унапређења регионалног развоја. Координациона улога у развоју територије се огледа у:
  • Одређивање кључних приоритета за територију Баната (три банатска округа);
  • Подршка малим и средњим предузећима и предузетницима (МСПП) и привреди уопште;
  • Унапређење инфраструктуре кроз техничку подршку у припреми и реализацији инфраструктурних пројеката;
  • Развој људских ресурса, развој заједнице и рурални развој кроз припрему и имплементацију пројеката;
  • Константно подизање капацитета за управљање процесом регионалног развоја, путем унапређења ефективности и ефикасности;
  • Унапређење пословних односа и сарадње са партнерима на регионалном, националном и међународном нивоу.

 

4.3.6.   Подстицаји за регионални и локални развој

 

У циљу равномернијег регионалног развоја и подизања регионалне конкурентности Република Србија преко надлежних министарстава обезбеђује подстицаје, као подршку развоју јединица локалних самоуправа. Општина Бела Црква је за протекли период користила следеђе подстицаје:

 

Табела 26 – Подстицаји регионалног развоја према намени у хиљадама динара

Намена подстицаја и/или улагање

2010

2011

2012

2013

Подстицање запошљавања

12234

35007

8120

6278

Подстицање извоза

28866

58

0

0

Подстицање производње

51866

2000

0

0

Подстицање пољопривреде

211215

163317

227037

103409

Заштиту животне средине

1268

0

0

0

Еколошку инфраструктуру

0

0

22713

16904

Саобраћајну инфраструктуру

15517

61099

31915

0

Комуналну инфраструктуру

1129

0

20418

0

Економску инфраструктуру

876

0

0

0

Инфраструктура – друго

3600

4297

4899

0

Здравство

4719

4924

7410

5020

Образовање, науку, културу и спорт

0

3000

0

0

Изградњу и јачање институција

0

63

0

0

Друге намене

35800

27500

114143

1579

Тотал

366509

301265

436656

133200

Извор:Агенција за привредне регистре

 

Горе наведена подстицајна стредства су користили следећи корисници:

 

Табела 27 – Подстицаји регионалног развоја према корисницима у хиљадама динара

 

2010

2011

2012

2013

Број Износ Број Износ Број Износ Број Износ
Велика привредна друштва

1

26

3

345

5

112212

5

2955

Мала и средња привредна друштва

16

77592

13

45712

1

4899

0

0

Предузетници

46

18017

47

17969

13

1963

17

2828

Пољопривредна газдинства

1552

169245

1097

145317

4546

225037

1321

103409

Пословни инкубатор

0

0

0

0

2

507

0

0

Удружења

0

0

1

189

2

1185

1

38

Друга правна лица

0

0

1

995

0

0

0

0

Физичка лица

58

77321

10

18000

2

2000

0

0

Институције из области образовања и науке

0

0

2

509

4

482

3

208

Институције из области културе

0

0

1

107

3

2387

0

0

Органи државне управе

0

0

1

96

2

1464

1

248

Јединица локалне самоуправе

2

8791

4

64350

3

82457

2

22013

Други појединачни корисници

0

0

1

1500

1

1700

0

0

Остали корисници

15517

6033

Извор:Агенција за привредне регистре

 

Према врсти финансијског подстицаја корисници са територије општине Ковин су  користили:

 

Табела 28 – Подстицаји регионалног развоја према врсти финансијског подстицаја у хиљадама динара

Врста финансијског подстицаја

2010

2011

2012

2013

Кредити

161400

52811

112000

0

Бесповратне субвенције

4556

6621

40005

79411

Субвенционисана камата

3936

2771

2707

875

Премије

0

0

81521

98

Регрес

139458

104791

91188

24349

Повраћај средстава

22716

30241

18659

11387

Бесповратна финансијска подршка – друго

16921

97997

67863

11387

Међународна бесповратна развојна помоћ

2004

0

22713

16904

Друга средства

15517

6033

0

0

Извор:Агенција за привредне регистре

 

 

 

 

 

 

4.4.      Заштита животне средине

 

4.4.1. Водени ресурси

 

Квалитет површинских вода на целој територији АП Војводине је много слабији, него републички просек. Преко 40% уорака површинских вода је категорисано као лоше. Као што је већ неколико пута наведено, територија општине Бела Црква је богата површинским водама.

 

Квалитет воде у Белоцркванским језерима је већ дуго предмет дискусије на локалном нивоу. У Главном  – градском језеру, које је старо око 90 година налазе се велике наслаге муља и последњих година дошло је до бујања алги које су потпуно „затравиле“ приобаље. Дубина, старост и састав  муља достигли су критичне вредности и постоји потенцијална опасност да у будућем периоду вода у Главном језеру пређе у категорију која није безбедна за купање. Зато је неопходно започети процес ревитализације језера у што краћем року, јер његово одлагање само поскупљује читав процес.  Врачевгајско језеро је такође у фази „бујање“ алги. Међутим, поред алги, као посебну опасност за квалитет воде у језеру намеће се и питање интензинвог прскања воћњака, који се налазе у близини језера. Претерано коришћење „заштитних“ средстава на овој територији, због веома порозног тла доводи до могућности да део хемикалија заврши у језеру. Проблем са алгама и муљем се уочава и у Шаранском језеру, док Шљункарско језеро има овај проблем у мањем обиму, а Ново језеро, као најновије и највеће има најмање наслага муља и алги. Међутим, неопходно је вршити константну контролу квалитета воде, на свим језерима.

 

Што се квалитета воде у рекама тиче, ситуација је следећа:

 

  • Река Нера – квалитет воде у реци варира у зависности од годишњег доба. Према подацима Хидро – метеоролошког завода Републике Србије (ХМЗ) у фебруару и марту 2009. године квалитет воде у реци Нери је био ван категорије, док је 2010. године у фебруару и марту река Нера била најзагађенија река у Републици Србији, због велике концентрације тешких метала. Но, након проласка ових „пролећних“ периода, квалитет воде у Нери је варирао између II и III класе. Квалитет воде се прати на профилу код Кусића. На основу резултата извршених анализа у 2011. години може се констатовати да је квалитет воде одговарао III класи. Показатељи кисеоничног режима и органског оптерећења кретале су се у границама захтеване класе, док је код суспендованих материја у појединим серијама испитивања забележена повећана вредност (III класа). Од опасних и штетних материја повремено су забележене повећане концентрације: гвожђа и мангана. Сапробиолошке анализе квалитета воде, на профилу Кусић, указују на присуство умереног органског загађења у водотоку. У свим периодима испитивања највећи број констатованих таксона припада силикатним алгама. Запажа се доминација бета-мезосапробионата. Добијене вредности индекса сапробности указују на бета-мезосапробне услове средине, који одговарају другој класи квалитета вода.

 

  • Река Караш – Испитивање квалитета воде водотока Караш врши се на граничном профилу Добричево. На основу резултата извршених анализа у 2011.години може се констатовати да је квалитет воде одговарао III/IV класи. Одступање од захтеване класе регистровано је код суспендованих материја Вредност процента засићења воде кисеонико у једној серији мерења припадала је III класи квалитета вода. Од опасних и штетних материја повремено су забележене повећане концентрације: гвожђа, мангана, никла, површински ањонски активних супстанци и фенолног индекса. Сапробиолошка испитивања квалитета воде, показују да је водоток оптерећен умереним органским загађењем. У испитиваним узорцима доминирали су организми биоиндикатори β и α-мезосапробнезоне из групе Bacillariophyta. Анализом планктонске заједнице највећу бројност имале су врсте Fragilaria ulna, Navicula capitatoradiata i Navicula lanceolata. Вредности индекса сапробности одговарале су другој класи квалитета вода.

 

  • Река Дунав –  квалитет воде је варира око III/IV класе

 

  • Канал ДТД – квалитет воде је IV класе

 

Извориште Сига, крај самог града, у истоименом излетишту, ослабљеног је протока , зато што се већа количина воде цевима спушта до чесме у самом граду и самим тим угрожава биолошки минимум које је извориште пружало биљном и животињском свету у подручију око и низ извориште. Такође је неопходна контрола квалитет воде изворишта, поготово на хербициде и пестициде, пошто се изнад изворишта, на  пољопривредном земљишту налазе новоподигнути воћнаци, те постоји опасност да препарати који се користе у „заштити „ воћњака  кроз тло долазе до самог изворишта.

 

У селу Гребенац постоји неколико јавних артерских бунара, из којих  мештани користе воду за пиће  али нигде није могуће наћи податке о квалитету воде. Слична ситуација је и са  артерским бунаром крај реке Караш код Дупљаје.

4.4.2.   Квалитет ваздуха

 

На територији општине Бела Црква не постоји  континуирано праћење стања параметара квалитета ваздуха. У претходном периоду спроведене су различите активности на унапређењу квалитета ваздуха, као што је концентрисање индустријских садржаја у радној зони. Такође, започело се изградњом гасовода, као и дистрибутивне гасне мреже, што ће допринети смањењу загађења ваздуха. Дислокацијом теретног и транзитног саобраћаја, изградњом обилазнице и транзитне саобраћајнице, смањице се утицај емисије гасова и прашине који настају радом мотора са унутрашњим сагоревањем, као и буке на стамбени део насеља. На очувањење и поправку квалитета ваздуха ће нарочито утицати повећање фонда зеленила и његова правилна дистрибуција.

4.4.3.   Комунална бука

 

Бука у животнqј средини, или како се веома често зове комунална бука, дефинише се као бука коју стварају сви извори буке који се јављају у човековом окружењу. Главни извори комуналне буке су:

 

–                         извори буке на отвореном простору,

–                         извори буке у затвореном простору.

 

Извори комуналне буке на отвореном простору на простору општине Бела Црква могу се даље поделити на следеће групе:

 

–                         саобраћај (друмски, железнички и авионски),

–                         грађевинске машине које се користе при извођењу јавних радова,

–                         индустрија,

–                         машине за кућну употребу (косачица, моторна тестера и слично),

–                         машине и возила за комунално одржавање,

–                         спортске активности, концерти, забавни паркови, аларми.

 

Извори комуналне буке у затвореном простору могу се поделити на следеће групе:

–                         угоститељски објекти,

–                         кућни апарати (усисивачи, веш машине…),

–                         вентилациони системи и клима уређаји, пумпне станице, трафостанице,

–                         уређаји за музичку репродукцију,

–                         журке, дискотеке, концерти…

 

На територији општине Бела Црква не постоји  континуирано праћење стања параметара нивоа комуналне буке.

 

4.4.4.   Ниво пошумљености

 

Шумско земљиште на територији Општине треба повећати са садашњих 8,77%, пошумљавањем виших бонитетних класа пољопривредног земљишта, изузетно IV и V бонитетне класе, на подручју ван СРП Делиблатска пешчара. Шумско земљиште као ресурс треба користити у складу са његовим биолошким капацитетима, како би ефекти у шумарству били већи. Неопходно је остварити и заштитне (превасходно водозаштитну) и социо-економске функције шума. Одговарајући избор станишта за пошумљавање, избор врста дрвећа, као и примена прописане технологије гајења шума, спада у најважније превентивне мере заштите шума и шумског земљишта.  На шумском земљишту у оквиру Резервата спроводити радове који су у складу са режимима заштите, како би Делиблатска пешчара сачувала своју аутохтоност.

 

Пошумљавање се може спровести на земљиштима VI, VII и VIII бонитетне класе пољопривредног земљишта, у оквиру јаловишта, у граничним зонама индустријских постројења и саобраћајница и у оквиру изворишта вода.

 

У том смислу значајне су следеће категорије зеленила: паркови, зелене површине спорта и рекреације, посебно у оквиру површина за туризам, спорт и рекреацију око језера, улично зеленило, зелене површине у оквиру индустријског комплекса и заштитно зеленило.  Стогодишњи платани који красе алеје и дрвореде Беле Цркве, гостима увек остају у сећању, а мештани се тим гордим дивовима поносе. Међутим, деценијском недовољном бригом локалних власти и самих грађана, платани су скратили свој животни век и почињу представљати проблем по куће грађане. Потребно је у граду очуване платане и старе липе заштитити, а за остале почети са што хитнијом санитарном сечом и садњом одговарајућег дуговечног дрвећа. Потребно је изместити електричне водове испод земље или поставити самоносеће снопове како би се избегло орезивање, а такође и обновити некадашње градске алеје које су уништене.

 

Зеленило утичати на пречишћавање ваздуха, смањење екстремних температура, заштиту од ветра, гасова, прашине, подземних вода, еолске ерозије, буке, вибрације и заштиту земљишта рекултивацијом деградираних површина (посебно у оквиру белоцркванских језера по престанку експлоатације шљунка).

 

Ваншумско зеленило у виду заштитних појасева у атару, утиче на повећање шумовитости атара и стварање повољних микроклиматских услова.

 

Правилном дистрибуцијом насељског зеленила и међусобним повезивањем у систем преко линијског, постиже се веза са шумама и атарским зеленилом, што омогућава стално проветравање насеља.

 

На територији општине Бела Црква у последње две године дошло је до правог екоцида. Масовно се уништава шумски појас од стране нелегалних починиоца. Нелегална сеча попримила је катастрофалне размере и неки предели су потпуно измењени, а штета је непоправљива.

 

4.4.5.   Управљање комуналним отпадом

 

Бројне анализе су показале да је један од највећих еколошких проблема у Србији, а самим тим и у општини Бела Црква, неодговарајуће поступање са отпадом.

Податке о настајању и количинама отпада у општини Бела Црква, на врло систематичан начин води јавно комунално предузеће. Количина и структура отпада варира у зависности од периода током године.

Табела 29 – Количина и врста отпада

 Р.Б.   Врсте отпада

Зима

Пролеће

Лето

Јесен

Годишње

%

Бруто маса (кг)

Бруто маса (кг)

Бруто маса (кг)

Бруто маса (кг)

Бруто маса (кг)

1

Баштенски отпад

36.25

158.45

166.20

194.95

555.85

14.90

2

Остали биоразградиви отпад

250.90

271.14

156.95

158.35

837.34

22.44

3

Папир

38.15

31.30

36.25

52.80

158.50

4.25

4

Стакло

32.60

31.05

20.85

23.85

108.35

2.90

5

Картон

32.35

15.75

102.85

35.95

186.90

5.01

6

Компонзитни матерјали

7.35

7.35

8.80

8.35

31.85

0.85

7

Метал амбалажни и остали

4.75

1.75

2.80

5.10

14.40

0.39

8

Алуминијумске конзерве

2.35

2.85

4.15

4.10

13.45

0.36

9

Пластични амбалажни отпад

32.15

45.50

43.75

43.35

164.75

4.42

10

Пластичне кесе

58.70

74.25

83.80

76.40

293.15

7.86

11

Тврда пластика

16.05

13.50

31.20

14.80

75.55

2.02

12

Текстил

25.60

29.90

33.75

41.85

131.10

3.51

13

Кожа

1.70

5.00

0.80

2.45

9.95

0.27

14

Пелене

50.15

36.05

27.35

30.90

144.45

3.87

15

Фини елементи

596.15

180.90

68.85

159.45

1005.35

26.95

УКУПНО

1185.20

904.74

788.35

852.65

3730.94

100.00

Извор: Јавно комунално предузеће

 

Класификација је урађена на основу „Правилника о методологији за прикупљање података о саставу и количинама комуналног отпада на територији једине локалне самоуправе“ (Сл. гласник РС, бр 61/2010).

 

Највећи проценат отпада односи се на:

–                         Фине елементе 26,95%

–                         Остали биоразградиви отпад 22,44%

–                         Баштенски отпад 14,90%

 

Фини елементи обухватају све остатке отпада, који прођу последње сито од 20мм, земља, прашина, пепео, песак, фрагменти стакла и др.  Остали биоразградиви отпад обухвата отпад од хране – свих врста – хлеб, месо, поврће, воће, угинули пилићи, животињски органи и друго, док баштенски отпад обухвата покошену траву, коров, цвеће, гранчице, гране, лишће, остаци од живе ограде и друго. На графиконима испод приказана су сезонска кретања количине и структуре отпада.

 

 

Untitled

 

Untitled

 

letnji

 

jesenji

 

Анализирани отпад укључује отпад из домаћинстава, комерцијални отпад и неопасан индустријски отпад, али и отпад из здравствених установа, кланични и грађевински отпад. Комунални отпад се одлаже, углавном, на неуређене депоније, а постоји и огроман број дивљих депонија због несавесног поступања становништва, као и чињенице да око одређени број домаћинстава није покривено организованим сакупљањем отпада.  На териотији општине не постоје  постројења за третман и одлагање опасног отпада, нити одговарајући простор за складиштење. Опасан отпад се привремено складишти у углавном, неодговарајућим условима на месту настанка, али се често без икакве контроле одлаже на комуналне или дивље депоније. Такође се на територији општине не врши сепарација отпада нити његова рециклажна обрада.

 

 

4.5.       Друштвене делатности

 

Достигнути ниво развоја образовања, културе, физичке културе, здравствене, социјалне и дечје заштите у општини Бела Црква је задовољавајући. Међутим, укупна неразвијеност општине и привредна рецесија, а тиме и смањена буџетска издвајања за друштвене делатности, утицали су да опремљеност и персонална структура институција јавних служби не задовољавају савремене стандарде, чиме је директно отежано пружање квалитетних услуга њиховим корисницима. Негативни ефекти природних и мограционих кретања становништва неповољни су утолико више када се анализира дугорочна последица репродукционе и биолошке девастације становништва, а с тиме у вези и умањен економско – привредни потенцијал становника општине. Структура буџетских расхода општине у последње три деценије показује различито учешће појединих друштвених делатности у укупним расходима. Генерално посматрано, недовољна републичка средства и немогућност већег издвајања из општинског буџета утицали су да према степену опремљености, кадровској попуњености и темпу модернизације рада установе друштвених делатности општине Бела Црква и даље заостају за републичким просеком.

4.5.1.   Култура

 

Бела Црква има изузетно развијену културну активност, а од локалних културних институција посебно се издвајају Центар за културу „Бела Црква“, Музеј, Историјски Архив, Народна библиотека, Културно уметничко друштво „Банаћанка“ и Аматерско позориште „Жарко Васиљевић„. Рад културних актера у поселедњих неколико година обавља се у веома отежаним условима недостатка средстава.

4.5.1.1.        Музеј

slikaa.png

 

Музеј је основан 1877. године, као градски до 1941. године, од стране групе грађана ( Немаца и Мађара ) Беле Цркве у згради Магистрата, са одређеним историјским предметима ( нумизматичким и археолошким ) и био је прво новоосновани у Војводини. Музеј је основао и њиме руководио Феликс Миллекер – учитељ. Оснивач обновљеног музеја био је професор књижевности у Гимназији – Светолик Суботић, а радио је у музеју као аматер до 1977. године.

 

 

4.5.1.2.        Народна библиотека

Arhiv

 

Народна библиотека ради као самостална установа од 1995. године, општег је карактера са фондом од 24.500 књига и посебним легатом од 5.000 књига породице познатог Белоцркванина, позоришног редитеља, естетичара и песника Јована Путника. Снабдева књигама читаоце у свим насељеним местима општине

 

 

 

 

 

4.5.1.3.        Историјски архив

 

Историјски архив је установа културе од општег значаја, која врши заштиту, сређивање и обраду архивске грађе и њено презентовање. Архив је основан 1946. године на основу Одлуке Повереништва за просвету Главног извршног одбора Народне скупштине АПВ, а као самостални Државно-историјски архив са седиштем у Белој Цркви ради од 1956. године. Године 1966. мења назив у Историјски архив у Белој Цркви, а следеће године је постао међуопштинска установа. Крајем јула 1992. године Влада Републике Србије постала је оснивач Архива, на основу Закона о делатностима од општег интереса у култури. Територијална надлежност Архива обухвата територију три општине – Бела Црква, Вршац и Пландиште, која је утврђена посебним актом. Архив има 654 фонда и 33 збирке, 253 дигитализоване књиге рођених, венчаних и умрлих, а граничне године су 1723 – 2006.

slika

 

 

4.5.1.4.        Центар за културу „Бела Црква“

 

Основан је 1979. године. Преко својих институција бави се на професионалан начин културним делатностима као што је информисање, приказивање филмских пројекција, одржавање изложби, позоришних представа, књижевних вечери и слично.

4.5.2.                     Образовање

 

У области образовања треба напоменути да Бела Црква на својој територији има развијене образовне установе у области предшколског, основношколског и средњешколског образовања.

 

Посебно треба нагласити предшколску установу „Анђелка Ђурић“, која је као прво дечије обданиште отворено 1864. године.

 

Табела 30 – Кретање и структурај деце у предшколској установи

Укупно објеката

Деце корисници

Према джзини дневног боравка

Деца која бораве бесплатно

До 5 часова

9 – 11 часова

Преко 11 часова

2007

11

307

230

77

30

2008

11

286

216

70

19

2009

11

304

240

64

23

2010

11

283

224

0

59

49

2011

11

263

202

0

61

68

Извор: Републички завод за статистику

 

На територији општине Бела Црква налази се седам основних школа. Од свих основних школа, у шест се настава обавља на српском језику, док је наставни језик у основној школи из Гребенца румунски. Две школе се налазе у седишту општине, а остале су распоређене по селима.

 

Табела 31 –  Основне школе

 

Основне школе

Укупно

Оделења

 

Свега

Завршили школу

2007

7

103

1677

210

2008

7

103

1641

206

2009

7

101

1606

216

2010

7

92

1536

213

2011

7

91

1497

201

Извор: Републички завод за статистику

 

У Белој Цркви постоје и средње школе: Гимназија „Јован Цвијић“ и Техничка школа „Сава Мунћан“. Гимназија има два смера: општи и језички, као и једно одељење економских

техничара. У склопу Техничке школа „Сава Мунћан“ постоје образовни профили: машинство и обрада метала, саобраћај, трговина, угоститељство и туризам и личне услуге.

 

Табела 32 –  Средње школе

 

Средње сколе

Укупно

Оделења

Ученици

Свега

Завршили школу

2007

2

27

653

138

2008

2

27

644

150

2009

2

27

636

193

2010

2

26

578

147

2011

2

26

594

160

Извор: Републички завод за статистику

 

Територијални размештај установа образовања задовољава потребе становништва.

 

 

4.5.3.                     Здравство

 

4.5.3.1    Дом здравља Бела Црква

Дом здравља „Бела Црква“, основан је 1945. Године, и тада носи назив „Секторска амбуланта” све до 1959. године када бива подељен у две здравствене установе, I и II „Здравствену станицу“, док су дечији диспанзер и школски диспанзер потпуно засебне здравствене установе. Подаци о локацији ових установа нису познати. I и II „Здравствена станица“, дечији диспанзер и школски диспанзер, спајају се 01.07.1962. године и формирају једну здравствену установу -Дом здравља „Бела Црква“- који се у том периоду налази у Карађорђевој улици бр. 9 и улици Дејана Бранка, у Белој Цркви.Капацитети ових зграда нису могли да задовоље потребе дома здравља, па 1971. године локална самоуправа почиње да зида нову зграду, у којој се дом здравља сели 1974.  године, а  где се и данас налази.31.12.1976.  године формирана је Здравствена радна организација „Дејан Бранков” и у њен састав поред дома здравља и амбуланти у насељеним местима општине Бела Црква, улази  Апотека и  Болница за плућне болести „др Будислав Бабић“. Болница  „др Будислав Бабић” 31.10.1992. године  издваја  се и постаје Специјална болница за плућне болести. Данас Дом здравља „Бела Црква“ обезбеђује здравствену заштиту за становнике општинеТоком летњих месеци (сезона туризма) број особа којима се пружа здравстве заштита расте, као и број страних држављана са којима је Р. Србија потписала конвенцију о пружању здравствене заштите.Близина границе и велика пролазност страних држављана  повећава број пружених услуга током целе године.У Дому здравља „Бела Црква“ запослено је 116 радника.Медицински кадар  чине: 27 лекара (од тога 8 специјалиста, 14 лекара опште медицине и 5 доктора стоматологије); 2 дипломирана фармацеута; 45 медицинских сестрара/техничара  (од тога  3 ВМС, 2 рендген техничара, 1 физиотерапеут); 6 стоматолошких техничара;  6 фармацеутских техничара и 1 здравствени сарадник (биохемичар).

 

Untitled

 

Немедицински кадар  чине 28  запослених: 7 административних радника и 21 радник немедицинско техничко/помоћног особља (од тога је 2 радника са високом стручном спремом; 1 дипломирани правник и 1 дипломирани економиста, 1 са ВСС, а остали радници су са ССС). Дом здравља са диспанзером, и здравствене станице у Врачев Гају,Гребенцу,Јасенову, Крушчици,Кусићу и Банатској Паланци.Дом здравља има диспанзерску службу за медицину рада,заштиту предшколске и школске деце и жена,офтамолошку,рендгенолошку и интернистичку службу.У свим службама раде лекари одговарајучих специјалности.

 

 

4.5..3.2   Специјалистичка болница за плућне болести „Др.Будислав Бабић“

Основана је далеке 1820. године као Комунитетска градјанска болница, данас Специјална болница за плућне болести.  Једна је од ретких здравствених установа на територији данашње Војводине која никад, у својој дугој историји, није прекидала рад.
Као  Комунитетска градјанска болница егзистирала је до 1873. године. Тада, као Свеопшта градска  болница, улази у састав мадјарског система здравства и потпуно се прилагодјава новом европском систему рада. Од 1918 до 1923 функционисала је као Градска болница, од 1923 до 1941 као Јавна градска болница, у надлежности и под патронатом градске управе. За време окупације од 1941 до 1944 ради као Немачка градска болница. Након ослободјења ради као општа болница, од 1945 до 1946 као Општа градска болница.Године 1946 ГИОАПВ (Главни извршни одбор Аутономне покрајине Војводине), због веома озбиљне епидемиолошке ситуације обољевања од туберкулозе у Војводини, доноси одлуку да Општа болница у Белој Цркви прерасте у Покрајинску болницу за плућне болести Бела Црква. Под тим називом егзистира до 1955. године. Реорганизацијом срезова 1955 године прелази у надлежност вршаћког среза, те мења и име у Среска болница за плућне болести. Антитуберкулозни диспанзер (који је раније био у саставу болнице, па издвојен) је 1962. године враћен у састав болнице, као радна јединица. На тај начин је основана Болница за плућне болести са диспанзером. Било је још неких реорганизација до 1998. године, од када болница егзистира као Специјална болница за плућне болести „Др Будислав Бабић“.

Тренутно су установе здравља у граду болница „Др Будислав Бабић“ капацитета 225 лежаја,намењена плућним болесницима за лечење респираторног система и психијатријских болести и делом геронтолошка установа

 

 

4.5.4.                     Социјална заштита

На територији општине Бела Црква од социјалних служби активности спроводи Центар за социјални рад и Дом за децу и омладину „Вера Радивојевић“. Што се тиче програма за особе са посебним потребама младе,старе у оквиру социјалне службе није ништа организовано али постоји НВО Удружење МНРЛ(ментално недовољно развијених лица).

 

4.5.4.1 Центар за социјални рад

Центар за  социјални рад обавља послове, које му је поверило Министарство рада запошљавања и социјалне политике, а на основу Закона о социјалној заштити , Закона о браку и породичним односима, односно Породичног  закона, Закона о кривичном поступку према малолетницима односно Закона о малолетним учиниоцима кривичног дела и кривично правној заштити малолетних лица и Закону о извршењу кривичних санкција према малолетним преступницима. Сем наведених послова Центар обавља и послове које му је поверила општина својом Одлуком о проширеним правима грађана у области социјалне заштите.

Укупан број запослених у ЦСР Бела Црква је 10 запослених, сви су запослени на неодређено време.

Стручни радници у Центру су 2 социјална радника, 1 психолог, 1 педагог, 1 правник. Поред наведених у Центру су запослени и 2 радника на административно финансијским пословима (1 административни и 1 Финансијски радник), и једна спремачица – курирка. Ови запослени, као и директор финасирају се из Буџета Републике Србије.

У Центру је запослен и радник на пословима надзора и физичко техничког обезбеђења, кога финансира Општина.

Статутом Центра за социјални рад, Правилником о унутрашњој организацији рада, а у складу са Законом о социјалној заштити и Правилником о организацији, нормативима и стандардима рада Центра за социјални рад. Организација Центра је уређена на следећи начин, односно исту чине:

  • Директор
  • Стручни колегијум и
  • Организационе јединице Центра:

–  Пријемна канцеларија

–  Служба за непосредну заштиту корисника

Укупан број корисника на активној евиденцији Центра са станјем на дан 31.12.2013.године је 3.250 корисника.

Структура корисника по евиденцији Републичког завода за статистику је приказана у табели испод.

 

 

Табела 33 – Број и структура корисника социјалне заштите

 

Процењен број становника

Укупан број корисника социјалне заштите

Учешће корисника социјалне заштите у укупном становништву (%)

Општина

РС

Општина

РС

Општина

РС

Укупно

Малолетни

Пунолетни

2008

18721

7,350,222

3,718

1150

2568

400,388

19,86

5.45

2009

18451

7,320,807

3,579

1126

2453

417,335

19,39

5.70

2010

18182

7,291,436

3,569

1274

2295

490,060

19,62

6.72

2011

17912

7,186,862

3128

1161

1,967

584,828

17,46

8.14

Извор: Републички завод за статистику

 

4.5.4.2 Дом за децу и омладину „Вера Радивојевић“

 

На територији општине Бела Црква, налази се Дом за децу и омладину „Вера Радивојевић“, који својим капацитетима – у простору и високо стручном кадру представљају основну полазну тачку за развој међуопштинских услуга општине Бела Црква.  Дом располаже простором од неколико објеката укупне површине 4 482 м2. Смештајни капацитети су 48 корисника основе услуге (смештај деце и младих без родитељског старања и деце и младих са сметњама у развоју) и 72 корисника за додатне услуге. Формирање прихватне станице за жене и децу жртве насиља, представља додатно искоришћење постојећих могућности Дома, а општинама из кластера, решење за исту проблематику, коју су до сада решавали смештајним капацитетима у Београду и Новом Саду. Због наведене ситуације један од циљева општине Бела Црква је да постане међуопштинска прихватна станица за жене и децу жртве насиља. Капацитет корисника ове услуге је 15.  У оквиру Дома функционише и Дневни боравак за децу из социјално угрожених породица са територије наше општине. Капацитет ове услуге је 20 корисника. Дом пружа и услугу дечијег одмаралишта.

У  Установи је запослено 12 стручних радника од којих  је један педагог, социјални радник и 10 васпитача са високом и вишом стручном спремом. Тренутно се на смештају  у  Дому  налази  40  деце.

 

 

4.5.5.                     Спорт и физичка култура

 

Друштвеном животу Беле Цркве у значајној мери доприносе и многобројни спортски  клубови и редовне и честе спортске активности и манифестације. У Белој Цркви постоје 33 спортска клуба у готово свим значајним спортовима, која раде  у оквиру Спортског савеза Бела Црква. За развој Беле Цркве у овом сегменту живота посебно је значајно то што готово сва насељена места имају своје спортске клубове. Спортски клубови суфинансирају се на основу својих програма са којима конкуришу по расписаном конкурсу локалне самоуправе. Суфинансирају се разне спортске манифестације, такмичарски спорт, школски спорт, рекреативни спорт и спорт особа са инвалидитетом.

 

 

4.5.6.                     НВО сектор, друштвене и хуманитарне организације

 

Богат друштвени живот грађана прожет је постојањем и активностима невладиних

организација односно удружењима грађана и грађанки, у Белој Цркви које доприносе квалитетнијем цивилном друштву у општини. На територији општине делује преко невладиних организација. Ове невладине организације организоване су по различитим принципима и основама али су најзаступљеније невладине организације које промовишу мањинска права,

хобистичке и професионалне оријентације и културне и хуманитарне активности.

 

Табела 34- Списак удружења грађана

Ред

.бр

Назив организације

Опис делатности

1.

„Чеси јужног баната“-Бела Црква Промовисање Чешку културу,  организовање „Дани Чешке културе“ (изложбе фотографија, предмета,ношње и осталог везано за Чешку културу). Залажу се за остваривање својих права.

2.

„Чешка беседа“-Чешко село Очување Чешке културе и промовисањем њихове историје, културе, фолклора и обичаја. У току  пројекат реконструкција објекта некадашње школе на Чешком језику у Музеј у Чешком селу. Залажу се за остваривањем права националних мањина и остало.

3.

„Удружење за успон Беле Цркве“ Бржи у ефикаснији еконмски развој општине Бела Црква.

4.

„Еко Караш“-Јасеново Заштита реке Караш и очувању животне средине.

5.

„Удружење ликовних уметника“ Промоција културних и уметничких вредности, кроз изложбе

6.

„Удружење приватних предузетника“ Залаже за остваривање своји права залажу се за лакши и квалитетнији  рад приватних предузетника организовањем семинара и других окупљања.

7.

Одред извиђача „Жарко Зрењанин – Уча“ – Бела Црква бави се васпитањем младих, очувањем природе, стварањем свести код младих о важности очувања животне средине, организује излете и вишедневне боравке у природи као и оријентационе кросеве по природи

8.

„Удружење пчелара“-Бела Црква Заштита животне средине, организује семинаре за обуку, презентацију опреме, лековитости меда и других ствари везане за пцеларство.

9.

„Удружење глувих и наглувих“-Бела Црква Остваривање права глувих и наглувих лица (помажу при набавци чулних апарата и др.)

10.

„Удружење риболоваца“-Бела Црква Очување животне средине повећању броја рибе и очувању река, организују дане риболова,разна такмичења, посећују и организују семинаре везане за опрему,риболов и остале везано за риболовачки спорт.

11.

„Удружење ловаца“-Бела Црква Заштита животне средине, очување шума и шумског земљишта, очување и повећавање броја дивљачи, организовању дана лова

12.

„Удружење Немаца“ Презентација  своје културе и  остваривање права националних мањина и др.

13.

„Удружење добра стара времена“-Бела Црква Организује изложбе слика,уметничких предмета,презентацију књига окупљања старијих генерација прославе 10,20,30…година

14.

 Клуб хранитеља“Срећни заједно“-Бела Црква Организација која омогућује деци без родитељског старања проналажење хранитељских породица уз унапред предвиђену обуку за будуће хранитеље и утврђивање њихових подобности.

15.

„Удружење МНРЛ“-Бела Црква МНРЛ Пинокио Друштво за помоћ ментално недовољно развијеним лицима у Белој Цркви  је друштво је социјално-хуманитарна невладина организација, која на својој евиденцији има лица свих категорија ометености и старосне доби.Циљ  друшта је евидентирање ментално недовољно развијених лица, подизање свести у локалној заједници о овим лицима и њиховим проблемима, активности на стварању услова за њихову континуирану рехабилитацију, социјализацију и оспособљавање за самосталан живот према преосталим могућностима и способностима.

16.

„Удружење Рома“-Бела Црква Залаже се за остваривање својих права оргнизују окупљања и презентују своју културу и обичаје помоћу манефестације која се сваке године организује у Августу месецу и траје недељу дана под називом „Ромски бал“ када се организује представе на ромском језику,музика,фолклор и др.

17.

Школа плус“Доситеј Обрадовић“- Бела Црква невладина, нестранацка и непрофитабилна организација.    Циљ је рад са даровитим уценицима, адаптација обуке за младе, креирање бољих услова у инплементацији промена у демократији, волонтеризам на делу…Активности: Креативни лидери – успесно образовање, библиотека цитаоница, сколски радио – Радио Плус, сколске новине Перо Плус, медјународни пројекти Отворимо границе, сацувајмо традиције, креативни лидери – образовање без граница, етницка толеранција као трајно опредељење… Многобројне ПА (Публиц Ацхиевмент) акције.Главни извор финансирања: Фондације,Други најважнији извор финансирања:  Средства из буџета локалне заједнице
18. НВО „ Аурора“ Удружење грађана „АУРОРА“ основано је 2007 године. Oсновни моtив за оснивањеm удружења била је жеља да се окупе креативне особе свих профила које би радиле на развоју свих природних и друштвених вреднoсти на територији општине Бела Црква,  а такође и на територији Србије. Основна делатност Удружења грађана Аурора су екологија и млади али такође и туризам, култура, људска права итд.  За стручну помоћ током реализације свих досадашњих активности удружење је ангажовало више сарадника који су својим знањем и искуством омогућили потпуну имплементацију истих. Пројекти су обухватали широк спектар активности: од обуке младих у изграђивању система информисања,  партиципирању у изради нацрта националне стратегије за младе, здравствене едукације, учествовање у  међународном волонтерском програму,  заштите природних вредности општине Бела Црква, па све до израде стратешком документа одрживог развоја „Зелена агенда општине Бела Црква“.Пројекти су финасирани из буџета надлежних министарстава и секретаријата а такође и из фондова ЕУ. Тренутно Удружење у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за заштиту животне средине и Покрајинским заводом за заштиту природе активно учествује у иницијативи да се прогласи Предео изузетних одлика Караш – Нера.Председник Удружења је Милан Белобабић
19. Еколошкоудружење грађана „Аренариа“ Основни циљ ЕУГ „Аренариа“ јесте подизање еколошке свести у локалној заједници и подстицање развоја друштва у складу са основним принципима одрживог развоја, екологије и заштите животне средине. ЕУГ „Аренариа“ је невладина, неполитичка, непрофитна организација.
20. КУД „Белоцркванске мажореткиње“ Учествују на карневалима,на којима између осталог врше промоцију „Белоцркванског карневала цвећа“ и туристичке понуде наше општине.Поред карневала учествују на манифестацијама у граду и околини,спортским догађајима,промоцијама, сајмовима туризма…Због показаних успеха, у Белој Цркви је у фебруару 2014.године одржана  годишња скупштина Европске  мажоро асоцијације.
21. Удружење „Плетеница“ Удружење грађана за подршку деци и младима са сметњама у развоју и деци и младима из социјално угрожених средина и њихових породица „Плетеница Бела Црква“ Бела ЦркваУдружење су родитеља деце и младих са сметњама у развоју као и родитеља деце и младих из социјално угрожених средина, просветних радника, вероучитеља, стручних сарадника које негује друштвени активизам и повезивање локалне заједнице. циљ је пружање пуне подршке деци и младима са сметњама у развоју и деци и младима из социјално угрожених средина, као и њиховим породицама.Циљеви удружења су:

– развој социјалне инклузије;
– развој образовне инклузије;
– заштита људских права;
– неговање друштвеног активизма;
– повезивање локалне заједнице;
– пружање пуне подршке деци и младима са сметњама у развоју и деци и младима из социјално угрожених средина, као и њиховим породицама.

22. Друштво за узгој здраве хране Друштво које се залаже за производњу здраве хране.
23. Удружење грађана „Сава Мунћан“ Невладина, непрофитна организација која одржава стари дух радних акција и која се бави заштитом животне средине.
24. Удружење „Покрет за развој Србије“ Заштита животне средине и подршка општем развоју и у напређењу Беле Цркве
25. Удружење „Еколошки центар Чикошки салаш“ Заштита животне средине и екологија
26. „Група 484“ Заштита животне средине и екологија

 

  

4.5.7.                     Информисање и медији

На територији општине Бела Црква нема ни једне телевизијске станице, постоји локална радио станица – Радио БЦ инфо. Од новина има „Долић“ који издаје Црвена Црква новине излазе једном месечно и бележи сва дешавања у Црвеној Цркви, занимљивости и историју целог подневља, и „БЦ Флеш“ који издаје Бела Црква, који излази на сваке две недеље и бави се свим дешавањима на територији општине Бела Црква, занимљивостима,обавештењима и др.

 

 

4.6.      SWOT Анализа

 

Основни циљ SWOT анализе је идентификација и критичко сагледавање снага и слабости локалне самоуправе с једне, те могућности и опасности, са друге стране којима је изложена локална самоуправа, неби ли се добила добра полазна основа за дефинисање и утврђивање динамике реализације стратешких циљева локалне заједнице. Процес дефинисања конкретних акција често почиње управо SWOT анализом (S – strenghts – снаге, W – weakness – слабости, O – opportunities – могућности, T – threats – опасности). Подаци прикупљени овом анализом се користе ради дефинисања стратешких циљева.

 

4.6.1.   SWOT анализа привреде општине Бела Црква

СНАГЕ

СЛАБОСТИ

ИНФРАСТРУКТУРА

 • Постојећа планска документација – Просторни план општине Бела Црква
• Довољан број институција на локалном нивоу
• Постојање јавно комуналних предузећа
• Природни ресурси
• Географски и стратешки положај територије општине, близина ЕУ
• Просторни положај општине:
• повезаност са пловним путевима коридор 7
• повезаност путне мреже са коридором 10
• Подршка ЛСУ за инвестиције у развојне пројекте,
• Отвореност локалне самоуправе и јавних предузећа за сарадњу на међуопштинском, регионалном и републичком нивоу,
• Добра сарадња са покрајинским и републичким институцијама
• Велики број brownfield локација
  • Компликоване процедуре за поједине активности
  • Лоша организованост појединих институција
  • Неприлагођена мрежа јавних служби потребама корисника
  • Недовољна доступности услуга јавних служби грађанима
  • Недовољна координација између јавних институција код извођења радова,
  • Нерешени имовински односи,
  • Недостатак локалних финансијских средстава за изградњу инфраструктуре,
  • Недовољно развијена свест јавности о значају просторних и урбанистичких планова,
  • Недостатак ГИС-а и формирање базе података.
  • Незаинтересованост свих релевантних институција на локалном нивоу за сарадњу
  • Неискоришћеност пловног пута Дунава
  • Недостатак железничке инфраструктуре

МАЛА И СРЕДЉА ПРЕДУЗЕЋА И ПРЕДУЗЕТНИШТВО

• Спремност локалне самоуправе да помогне развоју малих и средњих предузећа и предузетништва
• Постојање Канцеларије за локални економски развој
• Природни ресурсу – близина сировинске базе за прерађивачку индустрију
• Постојање производних објеката – броwнфиелд локације
• Близина кључних еворпских коридора
• Постојање радних зона
• Постојање удружења предузетника
  • Инертност локалне самоуправе
  • Недовољна промоција општинских потенцијала
  • Неповезаност МСП са великим системима
  • Непостојање локалних великих предузећа
  • Недостатак кластера
  • Одлив квалификоване радне снаге
  • Недостатак предузетничких идеја
  • Недостатак подршке новооснованим МСП и предузетницима
  • Недовољно информација о кредитима, субвенцијама и донацијама
  • Ниска конкурентност постојећих МСП и предузетника

ПОЉОПРИВРЕДА

  • Квалитетно пољопривредно земљиште – бонитет земљишних категорија,
  • Велике земљишне површине,
  • Традиција и искуство у узгајању појединих пољопривредних врста,
  • Биолошки диверзитет,
  • Велики потенцијал површинских вода за развој заливних система,
  • Близина откупних места и прерадних капацитета,
  • Свест о потенцијалима за производњу,
  • Довољан број регистрованих пољопривредних газдинстава
  • Конкурентна цена радне снаге
  • Постојање институција за подршку (у оквиру општинске управе)
  • Уситњеност поседа и уситњавање државног пољопривредног земљишта
  • Неповољна старосна структура,
  • Велики број некомерцијалних пољопривредних газдинстава,
  • Неконтролисана и нестручна употреба пестицида и других средстава која се користе у пољопривреди, а категорисана су као отровне или опасне материје,
  • Застарелост техничке опремљености газдинстава
  • Лоша едукованост и информисаност,
  • Иревезибилност миграција младих из села у град,
  • Делимично развијен систем наводњавања
  • Отежан пласман робе
  • Непланска пољопривредна производња
  • Недостатак прерађивачких капацитета

ТУРИЗАМ

  • Природни ресурси: језера, реке, канал ДТД, шумски резерват, извори пијаће воде и друго,
  • Културно-историјска просторна целина од великог значаја са богатим историским наслеђем и традицијом у мултиетичности одржања,
  • Људски ресурси (стручни кадрови у области туризма),
  • Велики број категоризованих објеката у туризму
  • Традиција, искуство, гостопримство
  • Велике површине за ловни и риболовни туризам и спортове на води,
  • Погодна конфигурација терена и клима за летње и друге спортове,
  • Очувана животна средина и производња здраве хране,
  • Расположиви смештајни капацитети у руралним подручјима,
  • Могућност лова и риболова,
  • Дефинисан стратешки приоритет у овој области.
  • Подршка локалне самоуправе развоју туризма
  • Лоша популациона и старосна структура као и традиција,
  • Људски ресурси (неорганизованост и неедукован кадар),
  • Неразвијена инфраструктура (лоша путна мрежа, застарео возни парк и др.),
  • Непостојање брендираног туристичког производа
  • Слаба информисаност и недостатак промотивних активности,
  • Недостатак смештајних капацитета, и недостатак и девастација опште и туристичке сигнализације,
  • Непримењивање закона и казнене политика
  • Недовољан маркетинг и промоција туристичких дестиницаја и услуга,
  • Нестручан менаџмент туристичким услугама на свим нивоима,
  • Недостатак смештајних капацитета за развој конгресног туризма,
  • Неедуковано становништво руралног подручја за развој и пружање услуга сеоског туризма,
  • Непостојање маркетинг стратегије

ШАНСЕ

ПРЕТЊЕ

  • Републичка стратешка документа за развој МСПП, пољопривреде, туризма
  • Дунавска стратегија
  • Постојање републичке подршке кроз субвенције и кредите
  • Постојање инститцуја за развој – Регионални центар за развој Банат, Регионална привредна комора
  • Пораст тражње за храном
  • Подршка ЕУ фондова за унапређење пољопривреде и иновативности МСПП
  • Најава реформи у економском сектору
  • Припадност европској регији
  • Остварена сарадња са СКГО и НАЛЕД
  • Међуопштинска (регионална) сарадња

 

  • Политичка нестабилност
  • Недостатак реформи у економском сектору
  • Сива економија
    • Експлоатација природних ресурса од стране ЈП “Војводинаводе” и „Војводина шуме“ без надокнаде локалној заједници,
    • Нерешен статус имовине у општини
    • Велика финансијска оптерећења привреде
    • Негативна клима за развој МСПП на нивоу Републике Србије
    • Бржи развој МСПП и пољопривреде у окружењу
    • Кредитна политика банкарског сектора
    • Недовољна видљивост на ЕУ тржишту
    • Конкуренција из земаља чланица Европске уније
    • Непоуздан прилив финансијских средстава локалних самоуправа за развој локалне инфраструктуре
    • Спора децентрализација
    • Поремећен систем вредности

 

 

4.6.2.   SWOT анализа заштите животне средине

СНАГЕ

СЛАБОСТИ

  • Опредељеност институција за заштиту животне средине,
  • Постојање комуналног предузећа
  • Постојање услова за развој обновљивих извора енергије (постојећи водни ресурси, 264 ветровита дана годишње..),
  • Постојање заштићених области, као и области које треба да буду проглашене заштићеним подручјима
  • Дунав, Нера, Караш, Канал ДТД, језера и Сига (извориште – ваздушна бања)
  • Разноврстан и сложен диверзитет флоре и фауне
  • Добри и квалификовани кадровски потенцијали
  • Заинтересованост младих за екологију и еколошке акције
  • Спровођење поступка процене утицаја објеката и радова на животну средину
  • Велики број еколошких организација
  • Географски положај
  • Квалитета земљишта за производњу здраве хране
  •  Историјски локалитети
  • Постојање локалног радија
  • План управљања чврстим отпадом на територији општине Бела Црква

 

  • Недовољан надзор над спровођењем прописа
  • Недостатак подстицајних мера за смањење загађења и заштиту животне средине,
  • Непостојање ефикасног система финансирања заштите животне средине,
  • Бесправна градња,
  • Непостојање генералног пројекта за сакупљање, одвођење и пречишћавање отпадних вода на подручју општине,
  • Прекомерна експлоатација природних ресурса – шуме, шљунак,
  • Прекомерно загађење вода, земљишта и ваздуха услед лоше праксе управљања отпадом,
  • Прекомерно загађење ваздуха од неконтролисане употребе пестицида и других средстава за заштиту биља лети и коришћење неадекватног огрева за грејање зими.
  • Постојање дивљих депонија
  • Мали број контејнера и канти за смеће
  • Недостатак примарне сепарације отпада у домаћинствима
  • Неконтролисано одлагање анималног отпада
  • Непостојање фориране станице за прикупљање опасних материја
  • Повећан ниво буке у летњем периоду
  • Алергенти (амброзија….)
  • Неадекватан систем водовода и канализације
  • Недостатак мерних станица за континуирано праћење квалитета воде, ваздуха и буке
  • Незаинетересовано и неедуковано становништво
  • Мали проценат општинске територије који је под шумом
  • Једносмерна комуникација између невладиног сектора и локалне самоуправе
  • Недовољно развијен волонтаризам (недовољан број волонтера у области заштите животне средине)

ШАНСЕ

ПРЕТЊЕ

  • Процес ЕУ интеграција – усклађивање домаћег законодавства са законодавством ЕУ
  • Увођење европских стандарда
  • Дунавска стратегија
  • Доступност иностраних фондова
  • Постојање домаћих фондова
  • Технолошко унапређење привредних субјеката и развој иновативности
  • Регионална повезаност
  • Неусклађеност законских регулатива
  • Мала овлашћења локалне самоуправе
  • Зависност од републички и покрајинских фондова
  • Заостајање у технолошком развоју
  • Климатске промене
  • Различити политички интереси
  • Лоша економска ситуација
  • економска ситуација

 

 

4.6.3.   SWOT анализа друштвених делатности

СНАГЕ

СЛАБОСТИ

  • Разграната мрежа школа,
  • Велики број талентоване деце у свим школама,
  • Стручан постојећи наставно – васпитни кадар,
  • Развијена креативност и иновативност
  • Добро развијена организациона структура
  • Услуге су доступне грађанима
  • Заинтересованост наставника и руководећег кадра за унапређење квалитета рада,
  • Велики број активних спортских клубова и чланова,
  • Задовољавајућа сарадња образовноваспитних установа са породицама деце (укључивање родитеља у рад установа),
  • Добра сарадња са локалном самоуправом
  • Добра сарадња са невладиним сектором
  • Развијени алтернативи облици социјалне заштите
  • Постојећи објекти делимично погодни за културне манифестације
  • Културно-историјска баштина,
  • Велико залагање и добри примери праксе инклузивног образовања у свим школама и предшколској установи
  • Планске активности на обезбеђењу образовања све деце на територији општине
  • Богата спортска традиција
  • Велики број спортских клубова

 

  • Неусклађеност образовних профила са потребама привреде и локалне заједнице,
  • Недовољно коришћење постојећих просторних и кадровских капацитета за различите видове неформалног образовања и културна дешавања,
  • Недостатак кординације са суседним општинама на одређивању мреже средњих школа,
  • Недовољно издвајање из општинског буџета за инвестиционо улагање и редовне потребе свих институција друштвених делатности
  • Нерационална мрежа основних школа, али неопходна због националних мањина
  • Недостатак просторних капацитета и низак степен опремљености културно-образовних установа,
  • Смањење броја ученика у школама, поготову сеоским,
  • Недостатак програма за образовање одраслих,
  • Недвољна иницијатива и подршка институција,
  • Ниска свест грађана о потреби развоја културних активности на локалном нивоу
  • Неискоришћеност институционалних капацитета
  • Недостатак локалне телевизије
  • Неадекватно информисање јавности
  • Запуштени културно-историјски споменици,
  • Неизграђени спортско-рекреативни објекти који би задовољили потребе  деце, омладине и одраслих
  • Недовољно адекватних спортских објеката
  • Нејасан систем финансирања спорта.
  • Неразвијени алтернативи облици социјалне заштите
  • Неадекватно образовани тренери

ШАНСЕ

ПРЕТЊЕ

  • Постојање стратешког приступа развоју друштвених делатности на свим нивоима
  • Добар законски оквир
  • Постојање подршке националних и покрајинских власти
  • Постојање домаћих и иностраних фондова и донација за развој друштвених делатности
  • Међуопштинска и прекогранична сарадња
  • Поремећен систем вредности
  • Спора децентрализација
  • Недореченост законске регулативе
  • Нестабилно политичко окружење
  • Неразвијен концепт друштвено одговорног пословања

 

Подели ово:

Архиве