АНАЛИЗА КОМЕРЦИЈАЛНОГ ОТПАДА У ОПШТИНИ БЕЛА ЦРКВА
Уз подршку GIZ IMPACT пројекта, а на захтев Агенције за заштиту животне средине Републике Србије, почетком јула ће бити први пут у Србији, у општини Бела Црква тестирана методологија за утврђивање количине и састава комерцијалног отпада. Комерцијани отпад настаје у ресторанима, предузећима, продавницама, јавним институцијама и здравственим установама. Овај отпад је саставни део комуналног отпада, веома је сличан отпаду из домаћинстава, али ипак има посебне карактеристике у зависности од делатности у којој се генерише. Неретко се дешава да је контејнер испред ресторана или кафића препун пластичних, стаклених флаша и лименки, док је контејнер испред продавнице обично напуњен картонским кутијама и другом амбалажом.
Израда националне методологије за утврђивање састава и количине комерцијалног отпада помоћи ће Агенцији у прикупљању података према европским стандардима. Наиме, од 2015. године Србија ће бити у обавези да доставља податке европској Агенцији за животну средину како би се утврдило колико су испуњењени зацртани циљеви за рециклажу. Прикупљени подаци на овај начин, омогућиће локалним самоуправама и Републици Србији да стекне увид о местима настајања отпада који су погодни за рециклажу. То ће омогућити да се отпад попут нпр. пластике, картона и лименки не одлаже на депоније.
Прву анализу комерцијалног отпада обавиће јавно комунално предузеће “Белоцрквански комуналац” 7. и 8. јула на територији општине Бела Црква, уз подршку Факултета техничких наука из Новог Сада. Након завршетка анализе отпада у Белој Цркви и тестирања нове методологије, мерење комерцијалног отпада планирано је да се обави током јула и августа у осталим пилот општинама GIZ IMPACT пројекта – у Александровцу, Крупњу, Куршумлији и Свилајнцу.
Анализе комерцијалног отпада не служи само за испуњавање законске обавезе, већ је важна за оптимизацију система за управљање отпадом. Циљ је коришћење отпада као ресурса, побољшање квалитета живота свих грађана и стварање додатне вредност за целу општину. Замислите своје окружење без дивљих депонијаи живот у здравом и пријатном окружењу. Да је ово изводљиво показују примери других земаља у окружењу којима је рециклажа битна привредна грана од које живе многе породице.
