Историја
Град Бела Црква као културни, привредни и политички центар овог подручја основан је 1717.године. Пре свега, био је пољопривредни центар предодређен за развој виноградарства 1925.године 70% становништва Јужног Баната бавило се виноградарством. Воћарство и земљорадња били су интензивно развијани. Вино, ракија, ликер и коњак били су производи који су се извозили по целој Европи.
Управо је структура поднебља створила услове да Банат постане највећи произвођач свилених буба. У Белој Цркви је 1876.године било 5 фабрика свиле, успешно су радиле и фабрике цигле и црепа, коњака и ликера, парна стругара, фабрика прехрамбених производа, коже, млинска индустрија, мајдан за багеровање шљунка, 3 фабрике содне воде, штампарије и вештачко градинарство. Развијано је цвећарство, а већ 1931. године у Белој Цркви је радило 349 занатских удружења, а било је и 392 радње. Бела Црква спада у ред војвођанских градова у коме је до данашњих дана сачуван велики број објеката културно-историјских вредности.
Најзначајнији објекти настали су крајем XVIII века, а саграђени су у барокном стилу. Од барокних зграда најзначајније су римокатоличка и православна црква, зграда општине, дом војске, ватрогасни дом и остале зграде (чије слике се налазе у фото галерији). Главну физиономију града дају објекти сазидани и реконструисани у стилу бечке сецесије, тако да је Бела Црква по томе карактеристична.
