Банатска Паланка

Банатска Паланка се налази на пар километара од Дунава и јединог места за прелаз преко дунава
скелом у овим крајевима.

Прво насеље овде је подигнуто још у седамнаестом веку на месту данашње Старе паланке која се налази код ушћа реке Нере у Дунав. Почетком деветнаестог века Паланка је била значајно пристаниште.
Данашња Банатска Паланка је пар километара северније од Старе Паланке.

Становништво Банатске Паланке се претежно бави пољопривредом, док се у Старој Паланци становништво бави риболовом и угоститељско – хотелијерским делатностима. Банатска паланка представља раскрсницу путева између путева Бела Црква – Ковин и Стара Паланка – Рам, скелом, и представља најкраћи пут овог дела Војводине према Пожаревцу и централној Србији.

Стара Паланка је насеље са 13 куца. Налази на обали Дунава и од ње саобраца скела до Рама на другој обали.
Данас се ово насеље сматра делом Банатске Паланке иако је удаљено 2 километра.

У насељу Банатска Паланка зиви 655 пунолетних становнока, а просецна старост становниства је 41,4 година ( 40,2 код мускараца и 42,6 код зена)
У насељу има 227 домацинстава, а просецан број цланова домацинства је 3,69.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примецен је пад у броју становника.