Географски положај
Подунавска, пригранична и равничарска општина Бела Црква, простире се у североисточном делу Србије, на крајњем југоистоку Војводине и Баната. Окружена је обронцима Карпата на крајњој источној граници, Вршачким планинама на северу, Дунавом на југу и широко је отворена према западу-Панонској низији.
На простору од 353 квадратна километара, у 14 насеља живи око 22.000 становника на просечној надморској висини од 89,55 метара.
Рељеф општине Бела Црква изразито је равничарског карактера, осим дела према Румунији, дужина саме границе је 70 км где се равница завршава обронцима Карпата.
Иако има периферан положај општина је саобраћајно веома добро повезана са суседним општинама. Саобраћајна повезаност огледа се у мрежи регионалних и магистралних путева, међународним граничним прелазом -Калуђерово, најстаријом железницом на Балкану из 1856. године, воденим саобраћајницама Дунавом, хидросистемом Дунав-Тиса-Дунав, као и аеродромом у Ц категорији.
Највеће природно богатство и потенцијал развоја представља свакако река Дунав, која представља природну везу са Европом. Прате је упечатљиви предели који обилују јединственим културним вредностима. Природна богатства су и река Караш у коју се уливају се три потока: Прушњацки, Долина и Фабијански, и река Нера у коју се уливају потоци: Најдашки, Крајњи и Јаруга , и бројни вештацки канали.
Делиблатска пешчара, по својој специфичној клими и заступљености биљног и животињског света представља јединствен феномен у Европи. На површини од 1500 ha налазе се ловишта и узгајалишта свих врста дивљачи а и станиште је најразличитијих врста птица.
Највеће природно богатство са становишта развоја туризма представља седам кристално чистих језера, која су настала експлоатацијом шљунка са дна Панонског басена. Укупна површина језера износи 150 ha, и водом се снабдевају из артешких бунара и подземних извора.
Пољопривредне површине представљају најобимнији природни ресурс, и као такве обухватају 77,% укупне територије општине Бела Црква. Целокупно подручје општине захвата површину од 35.345 ha, од чега је 21.499 ha под ораницама, 6.158 ha под ливадама и пашњацима, под виноградима и воћем око 160 ha, а под шумом је 2.704 ha.
