Категоризација угоститељских објеката за смештај: куће, апартмани, собе и сеоска туристичка домаћинства

Испуњеност прописаних услова за одређивање категорије угоститељског увиђајем на лицу места проверава комисија за категоризацију угоститељског објекта коју образује надлежни орган јединица локалне самоуправе.

Овај поступак се спроводи у складу са чл. 18, 19, 20, 21, 22, 30, 31. и 32. Закона о угоститељству (у даљем тексту Закон); чл. 10., 11., 12., 13, 30, 31, 33. и 34. и подацима о стандардима из прилога 8/9/10/11 Правилника о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај; чланом 22 Правилника о условима и начину обављања угоститељских делатности, начину пружања угоститељских услуга, разврставању угоститељских објеката и минимално техничким условима за пружање услуга у домаћој радиности и у сеоском туристичком домаћинству (на снази су само одредбе у делу; Чланом 6. Уредбе о висини трошкова у поступку разврставања угоститељских објеката у категорије, у зависности од њихове врсте, подврсте и величине, као и члановима 103 и  136. став 1. Закона о општем управном поступку.

Чланом 2. Закона тач. 1), 4) и 12) дефинишу се појмови:

– индивидуални лежај је постеља или кревет који је намењен за коришћење једне особе;

– кућа, апартман и соба засебни објекти у којима се пружају угоститељске услуге у домаћој радиности;

– сеоско туристичко домаћинство је објекат или група објеката у којем се пружају услуге смештаја, припремања и услуживања хране, пића и напитака или само услуге смештаја, који се налази у руралном (сеоском) окружењу са елементима локалног обележја и наслеђа.

Чланом 18. ст. 3. и 4. Закона прописано је да се угоститељски објекти за смештај врсте кућа, апартман, соба и сеоско туристичко домаћинство категоришу се у складу са стандардима прописаним за поједине врсте тих објеката.

Угоститељ је дужан да пре отпочињања обављања угоститељске делатности у угоститељском објекту  врсте кућа, апартман, соба и сеоско туристичко домаћинство прибави решење о категоризацији.

Чланом 20. ст. 1, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, и 10. Закона прописано је да угоститељ подноси надлежном органу јединице локалне самоуправе захтев за одређивање категорије угоститељског објекта из члана 18. став 4. овог закона.

Захтев из става 1. овог члана угоститељ подноси за сваки објекат посебно (кућа, апартман, соба или сеоско туристичко домаћинство).

Испуњеност прописаних услова за одређивање категорије угоститељског објекта за смештај увиђајем на лицу места проверава комисија за категоризацију угоститељског објекта коју образује надлежни орган јединица локалне самоуправе.

Одређивање категорије угоститељског објекта врши се, решењем које доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе и важи три године од дана достављања решења подносиоцу захтева.

Надлежни орган јединице локалне самоуправе решењем одлучује по поднетом захтеву појединачно за сваки објекат.

Решење о категоризацији садржи и податке о броју индивидуалних лежаја, односно врсти лежаја.

Решење о категоризацији садржи све релевантне податке из члана 32. овог закона.

Против решења о категоризацији може се у року од 15 дана од дана достављања решења изјавити жалба министру.

Послове категоризације  надлежни орган јединице локалне самоуправе обавља као поверени посао.

Чланом 21. став 1. Закона прописано је да захтев за категоризацију мора да садржи истините податке.

Чланом 22. Закона прописано је да ако у року важења решења о категоризацији дође до промене угоститеља, нови угоститељ је дужан да пре почетка рада у том објекту прибави ново решење којим се објекат категорише.

Ако у року важења решења о категоризацији објекат престане да испуњава прописане стандарде за категорију која му је одређена угоститељ је дужан да поднесе захтев за одређивање категорије у нижу категорију.

На захтев угоститеља доноси се решење о промени категорије када објекат испуни прописане стандарде за вишу категорију.

Промена категорије угоститељског објекта за смештај врши се на начин и по поступку прописаном за одређивање категорије.

Чланом 23. став 1. Закона прописано је да решење којим се угоститељски објекат за смештај категорише престаје да важи:

1) истеком рока за који је донето;

2) доношењем решења о промени категорије;

3) губитком категорије;

4) на захтев угоститеља;

5) ако дође до промене угоститеља;

6) престанком привредног друштва, другог правног лица или предузетника, услед кога се то правно лице или предузетник брише из одговарајућег регистра.

Чланом 26. ст. 1-3.  Закона је прописано да јединица локалне самоуправе може ближе да уреди:

–          услове за уређење и опремање угоститељског објекта у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у угоститељском објекту, а који се односе на уређење и опремање уређајима за одвођење дима, паре и мириса, као и других непријатних емисија;

–          услове за уређење и опремање угоститељског објекта у којима се емитује музика или изводи забавни програм, а којима се обезбеђује заштита од буке;

–          техничке и друге услове у угоститељском објекту, који се налази у стамбеној згради, као и начин обављања угоститељске делатности, у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у том угоститељском објекту.

У случају из члана 26. Закона угоститељски објекти треба да испуне и услове прописане актом јединице локалне самоуправе, уколико се на те објекте прописани услови односе.

Чланом 30.  Закона је прописано да угоститељ може да пружа угоститељске услуге смештаја, припремања и услуживања хране, пића и напитака у угоститељском објекту домаће радиности и сеоског туристичког домаћинства.

У оквиру сеоског туристичког домаћинства угоститељ може да пружа угоститељске услуге смештаја на отвореном у привремено постављеној опреми за камповање.

Физичко лице може да пружа угоститељске услуге из ставa 1. овог члана у објектима смештајних капацитета до 30 индивидуалних лежајева, за највише 30 корисника услуга.

Индивидуални лежај из става 3. овог члана намењен је за једну особу.

Изузетно од става 4. овог члана, ако лежај по својим димензијама може бити намењен за две особе, сматраће се за два индивидуална лежаја.

Изузетно од става 1. овог члана физичко лице у угоститељском објекту домаће радиности може да пружа само угоститељске услуге смештаја.

Физичко лице у угоститељском објекту сеоског туристичког домаћинства услугу припремања и услуживања хране, пића и напитака може да пружа само кориснику услуге коме пружа услугу смештаја.

Услуге из става 7. овог члана физичко лице пружа од намирница, пића и напитака засноване на производима које је претежно сам произвео.

Изузетно, физичко лице у објекту сеоског туристичког домаћинства може да пружа угоститељске услуге из става 7. овог члана и организованој туристичкој групи до 50 путника која не користи услуге смештаја.

Физичко лице може у оквиру сеоског туристичког домаћинства да пружа угоститељске услуге смештаја на отвореном у привремено постављеној опреми за камповање, до 20 камп парцела, за највише 30 корисника услуга.

Простор на отвореном у привремено постављеној опреми за камповање из ст. 2. и 10. овог члана мора да испуњава прописане минимално-техничке и санитарно-хигијенске услове.

Чланом 31. став 1. Закона је прописано да угоститељ пре почетка обављања делатности у угоститељском објекту домаће радиности и сеоског туристичког домаћинства прибавља решење којим се тај објекат категорише.

Чланом 32.  Закона је прописано да физичко лице које пружа угоститељске услуге у угоститељском објекту домаће радиности и сеоског туристичког домаћинства мора бити власник, односно сувласник тог смештајног објекта.

Физичко лице које у оквиру сеоског туристичког домаћинства пружа угоститељске услуге смештаја на отвореном мора бити власник, односно сувласник тог земљишта.

У случају да угоститељске услуге у угоститељском објекту домаће радиности и сеоског туристичког домаћинства пружа лице које је сувласник тог смештајног објекта, дужно је да пре отпочињања делатности прибави писану сагласност другог сувласника.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана угоститељске услуге може да пружа и члан породичног домаћинства власника, односно сувласника, уз њихову писану сагласност.

Сагласност из ст. 3. и 4. овог члана мора бити оверена код јавног бележника.

Чланом породичног домаћинства из става 4. овог члана сматра се брачни друг, деца рођена у браку, ван брака или усвојена, браћа и сестре, родитељи брачних другова и унучад, а која лица са власником, односно сувласником станују у истом стану, односно стамбеном објекту.