Врачев Гај

Врачев Гај је насеље у општини Бела Црква у Јужно-банатском округу. Према попису из 2002. било је 1568 становника (према попису из 1991. било је 1870 становника).

Врачев Гај је на повољном географском положају, налази се на раскрсници пута који се одвајаја за Банатску Паланку односно Ковин. Од Беле Цркве је удаљен око 5 километара. Пре повлачења границе са Румунијом, кроз Врачев Гај је пролазила железницка пруга Бела Црква-Безијаш. Његов географски положај доприноси читавим низу водопривредних проблема као што је константна опасност од високих подземних вода и реке Нере.

По први пут помиње почетком седамнаестог века, 1713. године. Према предању у околини насеља постојао је гај цији је власник био врач. С обзиром на његово успешно врачање, у знак захвалности, по њему је названо насеље Врачев Гај.

Православна црква и школа постоје од 1778/79. године. Школа данас носи назив ОШ „Марко Стојановић“. Црква је уништена током револуционарне 1848. године, а нова црква је подигнута 1858. године. Железницка станица је подигнута 1891. године, али због повлачења државне границе са Румунијом, данас не постоји.

Становништво се углавном бави пољопривредом, главне делатности су сточарство и повртарство.

Данас Врачев Гај има 1.719 становника, а густина насељености је 18 становника по једном хектару.

Источно километар од насеља протиче река Нера веома бистра брза и хладна носећи са Карпата шљунак и песак. Јужно на седам километара од насеља протиче река Дунав у који се улива Нера образујући плато који чини најјужнију тачку у Војводини. Западно на шестом километру од насеља протиче река Караш који се улива у канал Дунав-Тиса-Дунав.

У насељу Врачев Гај живи 1274 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (39,8 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 479 домацинстава, а просечан бројчланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.