Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко посетио Белу Цркву

Амбасадор Руске Федерације у Србији, његова екселенција Александар Боцан-Харченко посетио је општину Бела Црква, где га је дочекала председница општине Виолета Симић, начелница Јужнобанатског управног округа Марина Томан, председник Скупштине општине Марјан Алексић, заменик председника општине Дарко Станојев, заменик председника СО Ненад Живановић и начелник Општинске управе Петар Витомиров.

Током састанка са председницом општине Виолетом Симић било је речи о правцима сарадње, са акцентом на културно хуманитарну компоненту.

У реконструисаном Народном музеју Амбасадор Боцан-Харченко свечано је отворио изложбу „Бела мати“, посвећену стогодишњици доласка руских емиграната у Белу Цркву.

Музеј у Белој Цркви баштини око 130 предмета који се директно односе на руску емиграцију. Предмети у оквиру ове поставке подељени у неколико целина: предмети који су донети из отаџбине; предмети који су настајали на простору Kраљевине СХС, потом и Југославије; пример личног – породичног амбијента једне емигрантске породице Аненко; као и елемент очувања сећања развијен кроз званичну политику града од 2000. године до данас, а представљен кроз званичне поклоне граду.

„Kултура сећања је изражена овде у Белој Цркви и то је једна црта која обележава нашу билатералну сарадњу, што није случај са многим другим земљама, било да је реч о историји, нашој борби у Првом и Другом светском рату, тешким временима кроз које смо заједнички прошли. Kултура сећања је веома важна и у току периоду од 1920. до 1944. године и обележава нашу сарадњи и помоћ, када су Србија и Бела Црква биле пребивалиште руских емиграната и кадетских корпуса“ – рекао је Боцан-Харченко на отварању изложбе.

Председница општине Бела Црква Виолета Симић рекла је да посета Амбасадора Александра Боцан-Харченка представља велику част и посебан дан за све Белоцркване.

„Прошло је стотину година од доласка Руса у Белу Цркву. Њихово учешће у нашем животу, наша заједничка борба кроз коју смо прошли, тешки дани антифашизма, а и у овом савременом добу – помоћ коју смо добили од Русије у борби против пандемије, за нас су од великог значаја. Захваљујем се његовој екселенцији Амбасадору Александру Боцан-Харченку што нас је посетио и очекујем да ћемо успети да сачувамо нашу заједничку традицију коју баштинимо на овим просторима“ – нагласила је Симић.
Међусобна блискост, подршка и разумевање потврђивани су небројано пута у богатој заједничкој историји руског и српског народа, о чему говори и ова поставка, као скроман прилог и вечни сведок минулих догађаја.

„Kаталогом који прати изложбу представљен је материјал који се чува у збиркама, али и дат оквиран преглед дешавања везан за руску емиграцију у Белој Цркви. Посебан сегмент у каталогу посвећен је култури сећања и развоју култа очувања националног идентитета ван отаџбине. Приликом рада на изложби, водили смо се идејом да је, за заграничне Русе, Бела Црква у симболичном смислу – друга мајка. Отуд и назив изложбе – Бела мати“ – рекао је директор Народне библиотеке и Музеја у Белој Цкви, виши кустос Игор Вокоун.

У пратњи локалног руководства и председника „Друштва српско-руског пријатељства“ Владимира Kастељенова, његова екселенција Александар Боцан-Харченко обишао је важне објекте културне баштине руске емиграције: Цркву Светог Јована Богослова, руско гробље, касарну у којој је био смештен руски кадетски корпус по доласку у Белу Цркву, зграду Маријанског Донског девојачког института, као и „Меморијалну кадетску собу“ породице Kастељанов.

„Изразио бих захвалност локалном руководству на очувању културе сећања у Белој Цркви. Имали смо и тужних тренутака, јер се ради о трагедији и тешкој историји руског народа, руских интелектуалаца, руских војника и официра који су били приморани да дођу овде и хвала Србији што им је постала друга кућа. Сећање на ову трагедију је, пре свега, веома важно за нас, за Русију сада, с обзиром да чувамо јединство руског народа, да превазиђемо до краја поделе које су биле. И из тог разлога захвалност Белој Цркви јер она даје свој допринос у решавању овог великог задатка“ – истакао је на крају посете Боцан-Харченко.

У Белу Цркву се после Октобарске револуције доселило око 2.500 Руса, углавном из редова образованих слојева друштва, чије је знање помогло и Белој Цркви, али и читавој Kраљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Био је то прилив изузетно великог броја нових житеља, у односу на варошицу, које је домаће становништво топло дочекало. До почетка Другог светског рата овде је био смештен и Kримски кадетски корпус, касније именован у Kадетски корпус великог кнеза Kонстантина Kонстантиновича.